Извор:Фото: Jerome Cid / Alamy / Profimedia

Држава без територије: Најређи пасош на свету има 500 људи

Извор: Нпортал/Ф.Р.

22.11.2026.

09:59

ДОК већина држава издаје милионе пасоша својим грађанима, једна од најређих путних исправа на свету постоји у свега 500 примерака.

Реч је о дипломатском пасошу Сувереног малтешког витешког реда, католичке верске и хуманитарне организације.

Суверени малтешки витешки ред, познат и као Малтешки витезови, посебна је међународна институција која се не уклапа у уобичајену дефиницију државе.

Има сопствени устав, владу, дипломатску службу, поштанске марке, валуту и пасоше, али нема територију над којом би имао суверенитет, пише Вечерњи лист, преноси Б92.

Седиште му је у Риму, где поседује две зграде са екстратериторијалним статусом. Његова најпознатија путна исправа, црвени дипломатски пасош, толико је редак да га многи гранични полицајци никада нису имали прилику да виде.

Црвени пасош са златним словима

Црвени пасош садржи назив организације исписан златним словима на француском језику, Ordre Souverain Militaire de Malte, као и њен грб.

Намењен је члановима Сувереног савета, шефовима дипломатских мисија и члановима њихових породица. Дакле, не добијају га сви припадници Реда, којих широм света има око 13.500, укључујући витезове, даме и капелане.

Пасоши се издају искључиво за време обављања одређене дужности.

Велики мештар, који се бира на десет година и може бити поново изабран, има пасош са најдужим роком важења. Остали дипломатски пасоши важе четири године и користе се за службена путовања.

Документ има 44 странице са воденим жигом малтешког крста, без фотографија или других украсних детаља.

Његова посебност није у раскоши, већ у изузетно ограниченом броју примерака и дипломатском статусу који носиоцу омогућава путовања у државе које признају ову путну исправу.

Према речима представника Реда, дипломатски пасош признаје приближно две трећине држава чланица шенгенског простора. Ред такође одржава блиске односе са бројним државама, међу којима су Француска, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе.

Историја Малтешког реда сеже у Јерусалим, око 1099. године, када је настао као витешки ред повезан са пружањем помоћи ходочасницима и негом болесника. Папа Паскал II признао је његову самосталност 1113. године документом Пие постулатио волунтатис, који се данас чува у Националној библиотеци Малте.

Године 1530. шпански краљ Карло V доделио је витезовима малтешки архипелаг. На Малти су остали све до 1798. године, када их је Наполеон Бонапарта протерао током француске инвазије. Након тога Ред је неко време деловао из различитих европских градова, а данас му је седиште у Риму.

Иако нема сопствену територију у уобичајеном смислу, Ред има дипломатске односе са стотинак држава и статус сталног посматрача у Уједињеним нацијама. Његов међународни положај заснива се на дугој традицији и посебном правном статусу, а не на контроли над одређеном државном територијом.

Малтешки ред данас је много више од историјске витешке институције. Његове хуманитарне активности обухватају приближно 120 држава, а укључују помоћ избеглицама, медицинску негу становништва погођеног ратовима и природним катастрофама, управљање болницама, амбулантама и медицинским центрима, као и помоћ старијим особама и особама са инвалидитетом.

Организација учествује и у раду народних кухиња, пружању прве помоћи и хитном збрињавању становништва у кризним ситуацијама. Управо је хуманитарна делатност један од главних разлога због којих Ред одржава дипломатске односе са државама широм света.

Трагови витезова и данас видљиви на Малти

Иако је Ред пре више од два века изгубио контролу над малтешким острвима, трагови његове владавине и данас су видљиви на бројним историјским локацијама.

Једна од најпознатијих је тврђава Форт Сент Анђело у Великој луци, која је некада служила као седиште витезова. У њеном горњем делу налази се капела посвећена Светој Ани, о којој се и данас стара Ред. Посетиоци могу да разгледају делове тврђаве повезане са великом опсадом Малте 1565. године, када су се витезови бранили од османске војске.

У Мдини, некадашњој малтешкој престоници, историја Реда представљена је и кроз аудиовизуелну изложбу која приказује његов долазак на острво и период владавине.

У главном граду Валети налази се Национална библиотека Малте, у којој се чувају оригинални документи и рукописи повезани са историјом Реда, укључујући папински документ из 1113. године. У близини је и Палата великог мештра, некадашње седиште витезова, чије дворане и данас чувају фреске и портрете повезане са њиховом историјом.

Веза са славним Каравађом

Малтешки ред повезан је и са једним од најпознатијих сликара италијанског барока, Микеланђелом Меризијем да Каравађом.

Уметник је 1607. године стигао на Малту након што је у Риму убио мушкарца у двобоју и побегао од власти. Витезови су га примили у Ред, а убрзо је постао дворски сликар.

Међутим, Каравађо није дуго уживао повлашћени положај. Због насилног понашања и нових сукоба избачен је из Реда, а касније је побегао са Малте након што је био затворен.

Његово најпознатије дело повезано са тим периодом јесте монументална слика "Одрубљивање главе Светом Јовану Крститељу", која се чува у конкатедрали Светог Јована у Валети. Реч је о највећој познатој Каравађовој слици и једином његовом потписаном делу.