РОЂА РАИЧЕВИЋ: Од касне славе и сјаја до мистериозне смрти

Датум рођења/смрти: 11.7.1957. - 7.10.2001.

Место рођења: Никшић

Највећи хитови: "Тако је суђено", "А ја имам тебе", "Растанак", "Ако си икад волела", "Судњи дан", "Не бих ја"...

Родољуб Рођа Раичевић је био један од ретких школованих музичара на нашој естради. Рођен је у Никшићу, где је завршио основну и нижу музичку школу. Потом је уписао срењу музичку школу у Подгорици, а потом се 1976. доселио у Београд.

- Имам родитеље и старијег брата. Он је ожењен, има породицу, а његове клинце, Мају и Зорана, обожавам! О односу мојих најближих према мом успеху могу да кажем да су једноставно поносни и срећни, можда више него и ја сам. Они имају времена да пропрате све што ми се дешава, а ја живим 300 на сат, па тако све некако пролази поред мене - испричао је Рођа када је постао славан као певач. (Архив Борбе, Сабор, 21.02.1994.)

BloombergAdria.com

Несташно дете

- Моје детињство било је бурно и богато догађањима. Готово да није било дана кад ми се нису "смешиле" батине, што ће рећи да сам био прилично немиран, а послушан само кад сам морао. (...) Сећам се и првих авантура с друговима попут крађа из комшијске баште, па силних крађа бицикала. Када би нам неко дошао у госте, не би прошло ни пет минута, а ја бих јездио на његовом бициклу и не би ме било сатима. А после, зна се - батине! Али, не мари. Једном смо чак украли и комшијски ауто. Сећам се, "москвич" је био. Тачније, син је украо тати кључеве, а нас четворица се прикључило. Возили смо се док није прокувала вода у хладњаку. Па још кад је један клинац отворио хладњак, а вода шикнула и нанела му опекотине... А после - погађате: То су биле батине које се памте! (...) Сећам се и бежања од куће, јер нисам био задовољан статусом у кући... (Архив Борбе, Он, 14.01.1997.)

Композитор

Рођа је већ добрано загазио у четврту децениу живота када се прославио као певач. Пре тога, годинама је зарађивао свирајући и пишући песме за друге. Мада је више волео забавну музику, писао је за народњаке: Ану Бекуту, Наду Топчагић, Биљану Јевтић, Лепу Брену,  Милана Бабића, Миру Шкорић, Цакану и друге... Године 1984. свирао је концерте са "Рокерима с Мораву", а био је и члан оркестра Мише Мијатовића (заједно са Славком Бањцем) од 1985. до 1987., мада не у континуитету.

BloombergAdria.com

- Џеј је коментарисао да је штета што нисам снимао, што је једном анонимцу било лепо чути. Џеја веома ценим. Те похвале уклапале су се у моје потајне планове око плоче, биле су додатак који је одлучио. Тако је кренуло - присетио се Рођа '94. (Архив Борбе, Сабор, 21.02.1994.)

Тако је суђено

Снимивши први албум, "Тако је суђено", Рођа је 1993. направио прави правцати "бум" на естради. Уследили су наступи по фестивалима, награде, а те '93 проглашен је за певача године од стране више радио и ТВ станица.

- Мени је било интересантно да се појавим на Месаму и како сам тек неколико месеци на сцени као певач, хтео сам да осетим ту такмичарску атмосферу. Нисам се разочарао! Било је много узбуђења, па ето и та награда за откриће године и треће место публике, заиста су били довољни за једно вече. Мислим да је сувишно да објашњавам како сам срећан освајањем трећег места. У тренутку уручења награда био сам веома узбуђен. Кад је требало да кажем неколико речи, све сам заборавио, мада сам смислио тик пре тога. (Архив Борбе, Сабор, 21.02.1994.)

BloombergAdria.com

Музички стил

На домаћу фолк и поп сцену донео је културу, префињене манире, скромно али самоуверено понашање и, најпре, специфичну мешавину попа и фолка, из које су током година народњачки елементи потпуно нестали.

- Успео сам да, коначно, пронађем стил, то јест, свој музички идентитет. Не мислим ништа лоше о првој и другој плочи, штавише... Међутим, кад изађе ова касета моћи ћу да кажем - е, то сам ја! И препустим публици да донесе суд о њој - рекао је Рођа пред излазак албума "Судњи дан". (Архив Борбе, Он, 14.01.1997.)

- Мој циљ је да се музиком бавим на културан начин, без скакања по столовима, без фолирања. Желим да у песмама будем оно што сам ја, а то је пре свега један култивисанији начин мишљења, певања и комуницирања - објаснио је на почетку свог музичког пробоја. (Архив Борбе, ТВ Новости, 10.11.1993.) https://www.youtube.com/watch?v=xgnBxKzucDI

Због боје гласа и стила певања, поредили су га са Оливером Драгојевићем.

- Вероватно је то поређење због боје гласа и не пада ми на памет да се вређам. Нисам свесно ишао на то. Народу недостају такве песме, такав звук и нормално је што сам својим песмама попунио ту празнину. (Архив Борбе, ТВ Новости, 10.11.1993.)

Мистерија Рођине смрти

У години када је преминуо, Рођа је издао албум после четири године паузе, тврдећи да му није било толико стало да буде присутан док не скупи довољно добре песме. После "Судњег дана" 1997. чекало се до те кобне 2001. и албума "Да бог да".

А онда је осванула и шокантна вест, 7. октобра, да је певач пронађен мртав, и да је смрт највероватније уследила због предозирања наркотицима. Спекулисало се о узроку смрти и околностима под којима се она догодила.

BloombergAdria.com

Идуће године донета је пресуда у процесу који је покренут против особа које су проглашене кривим за Рођину смрт.

"Слободан Дубајић осуђен је јуче на пет месеци затвора због непружања помоћи певачу Родољубу Рођи Раичевићу, по његовом узимању прекомерне дозе хероина. Месец дана више, за исто дело, добила је Рада Лазић. Суд је Лазићеву ослободио оптужбе да је Раичевићу дала дрогу на уживање, јер током вођења поступка за то нису пронађени докази. (...) Родољуб Раичевић преминуо је у рано јутро 7. октобра прошле године у Дубајићевом изнајмљеном стану у Улици 27. марта. У стан је дошао на Дубајићев позив, а поред њих двојице и Раде, ту је било још пет девојака из пословне пратње. У једном моменту ушао је у кухињу, ушмркао хероин и убрзо заспао. Пошто су видели да је блед и да му је дисање отежано, Рада је рекла да му се да раствор соли и воде и да ће му бити добро. Међутим, испало је другачије У свом налазу, вештак са судске медицине Бранимир Александрић рекао је да не постоје параметри помоћу којих би са сигурношћу тврдио да би Раичевић отао жив да му је на време указана лекарска помоћ. Оставио је могућност да му ни пружена терапија не би помогла. Навео је да су током обдукције Раичевићевог тела на његовој јетри и гуштерачи уочене дегенеративне промене, које настају или од дугогодишњег уживања дроге или од алкохола" - писало је у новинскм извештају из 2002. (Архив Борбе, Вечерње новости, 28.12.2002.)

BloombergAdria.com

"Није био склон пороцима"

Занимљиво је да многи пријатељи и колеге смрт Рође Раичевића и даље сматрају мистеријом, с обзиром на то да су га знали као трезвењака, човека који није био склон пороцима и који је увек умео да се стара о себи.

- Знала сам га као човека који не пије, не пуши, а онда сам чула да га је однела дрога. То ми је и даље нејасно - изјавила је Драгица Радосављевић Цакана  2013. године, а са њом је била сагласна и Нада Топчагић: - Нико од нас није знао да је склон пороцима. Кад сам чула да је умро у стану у којем је било дроге, била сам шокирана. Увек је био уредан, трезвен, бринуо је о себи... (Архив Борбе, Информер, 8.10.2013.)

Из данашње перспективе, нарочито је занимљива Рођина изјава у којој је и сам говорио о томе да не воли нездрав начин живота, пиће и кафане...

BloombergAdria.com

- Кад се помене "боем" одмах помисле на кафане, непроспаване ноћи... А кад ја видим пијаног човека, оспице добијем. Кафане пуне дима и распојасаност не да не подносим, него ми је то одвратно. Боеми то воле, зар не? Нисам боем. Може се бити песник и сликар и музичар без алкохола. Зато не волим ни свадбе, испраћаје, допраћаје и разне глупости на ту тему. Не пијем алкохол. Не кажем да се никад нисам напио, али некад прођу месеци да не омиришем алкохол. У тим, веома, веома ретким тренуцима мало се више смејем, али се, у суштини, моје понашање не мења битно. (Архив Борбе, Он, 14.01.1997.)

- Био је човек вансеријског талента, певач с посебном енергијом. Да је остао жив, сваке године би пунио Арену. Његове песме временом добијају на тежини - рекао је дванаест година после Рођине смрти композитор Драган Брајовић Браја. (Архив Борбе, Информер, 8.10.2013.)

Његово мишљење о недоречености једне каријере и једног трагично и прерано окончаног живота несумњиво деле многи обожаваоци, којима је Рођа у наслеђе оставио своје суптилне, сетне ноте.