ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ: Краћа радна недеља - већа продуктивност

- Увођење четвородневне радне недеље дало је добре резултате - изјавио је Александар Хангиман, генерални директор и партнер у тој компанији. - Од октобра, откако је заживео овакав начин рада у компанији, забележена је већа мотивација запослених, агилност, али и раст одговорности и квалитета услуге.

Током пилот-пројекта спроведено је истраживање које је омогућило да се на основу мерљивих података донесе одлука о дугорочном увођењу четвородневне радне недеље у овом предузећу. Пилот-пројекат се, тако, усваја - за стално, наводе у овој компанији. Уз то, да би обезбедили континуитет пословања и контакт са клијентима и партнерима, уведено је обавезно дежурство по једне особе из тима, током петог радног дана.

Пре две године, у свету је праву буру подигла финска премијерка Сана Марин, када је објавила да је за скраћивање радног времена на четири дана недељно. После те идеје, и Данци су били покренули расправу о увођењу четвородневне радне седмице. Недавно је и Белгија усвојила предлог о "здравој радној недељи" - четири радна дана током недеље. Уз то, шефови немају право да зову своје запослене после радног времена. Овакву радну недељу желе и Немци, уз услов да број радних сати остане исти.

Ипак, Србија је генерално још далеко од овог радног модела. Како је објаснио Хангиман, наше тржиште је у транзицији. Имамо добре послодавце, али и пример оних који то нису. Овде долазе стручњаци са својим породицама из целог света, а с друге стране имамо места попут Лесковца, Ниша, Врања, где су тржишта у транзицији.

- Тржиште треба довољно да порасте да запослени имају могућност да пређу код другог послодавца - истакао је Хангиман. - Највеће засићење тржишта је у Суботици. Тамо радник лако може да пређе код другог послодавца када је незадовољан постојећим. Где има много посла, ту је позиција запосленог добра. Јер се фирме боре за своје раднике. Највише нас, међутим, брине одлазак здравствених радника. Србија није заштитила ову професију, како што је то Румунија урадила и омогућила им да остану и раде у својој земљи.

Претеча европској идеји да се скрати радно време на четири дана недељно, била је фирма "Јавор" из Ивањице. Наиме, они су још осамдесетих година скратили радни дан са осам на шест сати и резултати су им били фантастични. Смањило се боловање, а и продуктивност је порасла за неких 30 одсто.

Пауза за секс

Шведска је, замало, дошла до највећих права радника, па је пре неколико година био предлог да се уведе плаћени сат паузе током радног дана, како би могли да оду кући и имају секс.

Члан градског савета Оверторнео Пер Ерик Мускос казао је тад да постоје студије које показују да је секс користан и да ће то помоћи да се побољшају односи. Неће сви упражњавати секс, сматра он, већ ће неко отићи можда у шетњу.

Недостаје радна снага

Није реално очекивати да би неко из Албаније или Северне Македоније као земаља "мини-шенгена" дошао у Србију да ради кад може да оде, на пример, у Словенију, сматра Хангиман.

- Очекујем да ће Србија недостајућу радну снагу "увести" са истока. Свакако, верујем да би, рецимо, лекари са Кубе били добри за Србију - каже Хангиман.

(Новости)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".