Извор:Фото: Принтскрин/Вијести/Депоситпхотос
ЦРНОГОРСКИ ТУРИЗАМ У КРИЗИ: Како надоместити руске госте?
01.03.2022.
14:16
ЦРНОГОРСКИ туризам муку мучи да стане на ноге. Након драстичног пада броја туриста услед пандемије корона вируса појавио се још један видљив проблем. Рат између Русије и Украјине, сада су свесни, нови је неочекивани удар, а имајући у виду велики прилив руских и украјински туриста свих претходних година.
Црногорски привредници су отпочели припреме за летњу туристичку сезону која већ мора да укључи потребу рехалибрације због недоласка украјинских и руских туриста, као и механизме промптног изналажења осталих тржишта за црногорски туристички производ, сматра економска аналитичарка Мила Касалица.
Она је агенцији Мина-бизнис казала да, иако је у окружењу рата туризам индустрија ограничених позитивних домета, Црна Гора треба сезону прихода снажнијих од 2019, како би се јавне финансије стабилизовале након недовољно измерених ефеката увођења измењене минималне цене рада.
- Ово је сет комплексних задатака који припадају свим институцијама и свим грађанима и привредницима у земљи, рекла је Касалица, одговарајући на питање какав утицај би руско-украјински сукоб могао имати на Црну Гору, преносе Вијести.
Она је навела и да у првој равни трговинске сарадње, Црна Гора није зависна од текућег сукоба.
BloombergAdria.com
- Но, црногорски привредници су отпочели припреме за летњу туристичку сезону која већ мора да укључи потребу рекалибрације због недоласка туриста са украјинског и руског тржишта, рекла је Касалица.
Према њеним речима, Црна Гора, такође, нема инструменте да антиципативно умањује ефекте увозних екстерних шокова, чак ни кад се закаснело из фискалне сфере смање акцизе на гориво.
- Уколико криза на глобалном нивоу потраје, стижу и отежани модели набавке, а Црна Гора увози скоро 90 одсто својих потреба за прехрамбеним артиклима и слично, додала је Касалица.
Она је, коментаришући утицај руског напада на Украјину на светску економију, казала да ће геостратешки јутарњи напад на суверенитет Украјине изазвати значајне економске поремећаје у глобалној економији.
- Украјина је једно од пољопривредних изворишта Европе, истовремено је одрживо-развијена индустријска економија међу земљама у развоју, која је из опоравка од последица управљања кризом јавног здравља, ушла у неизвестан период било какве одрживости у економији, навела је Касалица.
Тржиште потрошње од 40-ак милиона становника средњег дохотка (14 хиљада долара ппп) може, како сматра, изазвати структурне поремећаје развоја Европе за дуги низ година.
- Наравно, поремећаји на регионалном и глобалном нивоу у економији Русије могу бити још драматичнији. Кад се десе овакве ситуације, лаички је очигледно да је сваком-симболичком-силовику-политике циљ да осиромаши што већи број оних који примају средње дохотке, и сведе економију своје али и суседних држава на костуре без помака, рекла је Касалица.
BloombergAdria.com
Према њеним речима, светска економија је већ делимично укалкулисала вишемесечне претње као параметре у моделе развоја, тако да у првом удару не би требало да буде значајних узнемиравања.
- Међутим, цена нафте је прешла психолошку границу од преко 100 УСД по барелу, након које су економска предвиђања сведена на дневне нивое. Толики утицај неизвесности економије не трпе, па се у реалности сви пословни планови глобално и регионално сагледавано око ове и наредне године у већини могу свести на пуко преживљавање, саопштила је Касалица.
Текућа глобална очекивања око инфлације су, како сматра, делимично изазвана ценом нафте, а највише геостратешким утицајима на цене енергената. Како су цене претходне две године остале скоро на истом нивоу, није постојао реални економски разлог да се први талас потражње за инпутима након оправка планова производње овако брзо одрази на крајњу потрошњу.
- Како се то десило, а што је супротно наученом/доживљеном из Велике финансијске рецесије, инфлација може да заврши у простору “пореза за сиромашне“, а кад се уђе у стопе које нису показатељи економског већ нетранспарентог и неразвојног, посебно код економија које имају штампарије новца и/или су вишак новца који је без застоја штампан у претходним годинама неразвојно и неинклузивно спровеле на тржиште капитала или на статистичко “спавање“ у банкама“, рекла је Касалица, преноси Инвеститор.ме.
Црногорска економија је, како је закључила, због увезеног новчаног репера сачувана овог ризика, што је из психолошких разлога важно.
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".