Извор:Фото: Профимедиа

РЕВОЛУЦИНАРНО ОТКРИЋЕ: Јефтин лек који спречава мождани удар

Извор: Нпортал

16.03.2022.

18:35

Мождани удар може да буде смртоносан, а дели се на две различите врсте: исхемијски и хеморагијски. Неки од првих знакова можданог удара укључују изненадну збуњеност и слабост једне стране тела.

Брзо деловање услед појаве симптома може знатно да ублажи последице, али могу да се предузму и неке мере како би се мождани удар спречио.

Према наведеној студији, узимање додатака фолне киселине уз лекове за снижавање крвног притиска могло би да смањи ризик од можданог удара за 73 одсто код особа са хипертензијом.

Исхемијски мождани удар настаје када се блокира доток крви у мозак, зато што је крвни угрушак проузроковао престанак протока крви. До тога долази када крвни угрушак путује до артерија, где може да се заглави, блокирајући пролаз.

BloombergAdria.com

 

Присутност одређених аминокиселина у крви, попут хомоцистеина, повезана је са стварањем таквих крвних угрушака.

Такође се показало да хомоцистеин у високим нивоима иритира крвне судове, а концентрације су му повишене код хипертензивних болесника.

Научници су посматрали групу од 10.000 одраслих Кинеза који су имали висок крвни притисак, од којих нико пре није претрпео мождани или срчани удар. Сви учесници су узимали лекове за крвни притисак, са фолном киселином или без ње, и били су праћени четири године.

Оно што су истраживачи сазнали међу учесницима са већим ризиком од можданог удара је да је 1,8 одсто оних који су узимали фолну киселину доживело мождани удар, док га 5,6 одсто њих није имало.

Сматрало се да су учесници у истраживању изложени већем ризику од можданог удара ако су им нивои хомоцистеина били повишени.

Резултати, објављени у часопису Journal of the American College of Cardiology, указују на то да би лечење тим суплементом, фолном киселином, могло да понуди сигуран и јефтин начин за борбу против можданог удара.
Фолна киселина омогућава телу да обавља многе битне функције као што су синтеза нуклеотида у ћелијама, синтеза ДНК и репарација грешака, стварање црвених крвних зрнаца и превенција анемије.

Постоје многе намирнице које су природни извор фолне киселине.

Тамно зелено повће:

Спанаћ – 1 шоља = 263 мг фолне киселине (65% дневних потреба)
Кељ – 1 шоља = 177 мг фолне киселине (44% дневних потреба)
Соја – 1 шоља = 170 мг фолне киселине (42% дневних потреба)
Зелена салата – 1 шоља = 76 мг фолне киселине (19% дневних потреба)

Само један велики тањир овог укусног поврћа може задовољити готово све Ваше дневне потребе за фолном киселином.

Шпаргла

Истраживања која су се бавила нутритивним вредностима шпаргли показала су да су шпаргле одличан извор фолне киселине, витамина Б6, калцијума, магнезијума и цинка и врло добар извор влакана, протеина, витамина А, Ц, К и Е, тиамина, рибофлавина, рутина, нијацина, гвожђа, фосфора, калијума, бакра, мангана и селена.

Конзумирање само једне шоље куване шпаргле ће Вам дати 262 мг фолне киселине, да не помињемо остале важне хранљиве материје.

BloombergAdria.com

 

Броколи

Броколи није само једна од најбољих намирница за детоксикацију већ је и одличан извор фолне киселине. Са једном шољом дневно унећете око 24% дневних потреба фолне киселине.

Цитрусно воће

Папаја – једна папаја = 115 мг фолне киселине (29% дневних потреба)
Помаранђже – једна помаранџа = 40 мг фолне киселине (10% дневних потреба)
Грејпфрут – један грејпфрут = 30 мг фолне киселине (8% дневних потреба)
Јагоде – 1 шоља = 25 мг фолне киселине (6.5% дневних потреба)
Малине – 1 шоља = 14 мг фолне киселине (4% дневних потреба)

Пасуљ, грашак и сочиво

Пасуљ и грашак су посебно богати фолном киселином, највише шарени пинто пасуљ и лима пасуљ. Мала чинија било које врсте сочива ће Вам дати довољну дневну количину фолне киселине.

Авокадо

Једна шољица авокада садржи око 90мг фолне киселине. Авокадо је такође одличан извор витамина К, масних киселина и дијететских влакана.

Прокељ

Једна шоља куваног прокеља ће Вам дати око 25% Ваше дневне препоручене количине. Прокељ је богат витаминима Ц и К, манганом и калијумом.

Семење и ораси

Семе сунцокрета, сема лана  и кикирики су посебно богати фолном киселином, једна шоља садржи око 300 мг фолне киселине.

Семе сунцокрета – ¼ шоље = 82 мг фолне киселине (21% дневних потреба)

Кикирики – ¼ шоље = 88 мг фолне киселине (22% дневних потреба)

Бадеми – 1 шоља = 46 мг фолне киселине (12% дневних потреба)

Карфиол

Конзумирање само једне шоље карфиола ће Вам дати око 55 мг фолне киселине, што чини 14% од препорученог дневног уноса.

(Ало!)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".