КО СУ ЗДУХАЧИ: Народ је веровао да су то Његош и Миљанов

По неком другом тумачењу, здухач је неко чудно митско биће које живи по планинама, без нарочито изражених особина али највише подсећа на вампира. Веровање у здухаче било је раширено у централним пределима наше земље, углавном у Босни, Херцеговини и особито у Црној Гори, али и тамо где има у већој маси ових досељеника.

Такође, сматрало се да сваки крај, племе и род има своје здухаче. Они воле своју околину, туку се па и гину за њезино добро у борби са суседним здухачима. Веровало се да могу прорицати будућност. За многе историјске личности веровало се да су били здухачи, између осталих за Марка Миљанова, Петра I Петровића и друге. Из овога јасно произилази да је здухач добар дух који чини само добро свом крају, штити га и бори се за њега, али истовремено наноси зло другом крају, земљи.

BloombergAdria.com

Здухачи су могли бити дете и жена, али су то обично одрасли мушкарци. И за неке животиње веровало се да могу бити здухачи, нпр. овчарски пас, во, крава, ован, коњ, јарац и др. За дете које се роди у кошуљици (плаценти) сматрало се да је предодређено да буде здухач. Негде се веровало да се здухачи рађају у црвеној, а негде опет у белој кошуљици. Мислило се да је врло важно сачувати кошуљицу у којој је рођено дете, како би, кад постане здухач, увек била уз њега, а особито кад је у акцији, али је морала стално бити скривена од погледа. У Кучима се некад веровало да здухач своју кошуљицу "крије под поклопницом од гробова сродничкијех, одакле се приликом здухачког ратовања узима".

Има помена да се и мађијским радњама може постати здухач, као и супротних веровања — да здухач може бити само онај ко је рођењем за то предодређен. По спољашњем изгледу, здухачи се не разликују много од обичних људи. Само они врло тврдо спавају и тешко их је проудити, а за то време дух им је одсутан. Обично су увек сањиви, ломни, имају дугачке нокте, а поред тога често су замишљени и озбиљни.

Они су, како кружи предање, "срећне руке" за свој дом и своју околину; одолевају свакаквим тешкоћама, знају да се снађу у невољи и преброде разне недаће и неприлике. Они су снажнији него други људи. Често имају својство да предвиде сопствену смрт.

BloombergAdria.com

Главна особина здухача је херојска. Здухачи једне области боре се са здухачима друге земље, како би отерали облаке с градом и олује које ови доводе, и тако сачували свој народ, земљу, усеве и друга добра свога краја. Тако нпр "прекоморски здухачи (из Италије) војују здружено против здухача брдскијех, црногорскијех и арбанашкијех".

И здухачи животиње се боре међусобно, од исхода ових борби зависи само напредак у стоци. Здухачи животиње често ступају у борбу, али обично само у одбрану свога стада.

Борбе међу здухачима воде се у одређено доба године и у одређено време дана, а на устаљени начин. Они се туку кад дувају јаки ветрови с пролећа, или у дуге јесење ноћи. Предводе их старешине и имају устројство у борби као војска. У борбу полазе с оружјем које је врло различито а исто тако и особено. Оружје им је комад луча зашиљен на крајевима, вретено и слично. Други се опет туку великим дрвећем: буквама, јелама, брестовима, храстовима, које ишчупају једном руком заједно са корењем.

Ако нема дрвећа у близини, бију се огромним камењем које ни велики број људи не би био у стању да подигне. Али као најснажније здухачко оружје сматра се угарак луча нагорео на оба краја или било какав опаљен ивер од неког дрвета.

Осим оружја, у борбу носе редовно још и каблове за млеко, лопату и метлу са житног гумна. Ови предмети су обично главни циљ до којег у борби треба доћи, односно отети од непријатеља, јер са њиме се, тобоже, односи плодност и благостање све док се не освоје поново. Места на којима се здухачи бију позната су. То су висови, планине, морска обала. Њихове борбе су страшне и зато се тад надимају снажни ветрови и ковитлају вихори с прашином. Они уништавају летину, руше куће, а могу чак убити и човека ако би се нашао у њиховом средишту. Као и у свакој бици, тако и у овој има рањеника и мртвих. Отуда постоји веровање да је човек који умре напречац био здухач. Исто тако, веровало се да здухач који буде "рањен" или "погине" у борби здухача, неће дуго живети после повратка духа у тело што га је напустио за време спавања. Уопште, после напорне борбе они су веома слаби и исцрпени, па многи од умора болују и дуже док се сасвим не опораве.

Из изложеног види се да здухач воли своју околину, брине о њој и бори се за њу. Он се сматра за благодат и срећу свог краја и дома. Здухач не спада у "зле душе" као други демони, али ако своју снагу и знање стави у службу ђавола, може се повампирити после смрти. Веровање у здухаче је старо и потиче још из времена заједница са родовским уређењем. То потврђују и неке аналогије са Кавказом и родовски карактер здухача, односно његова везаност за одређени ужи завичај. Он се у веровањима управо јавља као заштитник своје куће, рода, племена, села или читавог краја. Здухач, поред тога, има извесне сродности са другим митским бићима која се јављају у вези са временским непогодама, а особито олујом и градом. Вишеструка подударност са змајем у источној Србији несумњива је, како у карактеру бића, тако и у понашању. Али неких сродности има и са алом, односно митским бићима која предводе градобитне облаке, као и са демонским душама утопљеника и самоубица, које су позивали верујући да могу отклонити непогоду од села. Порекло имена и извесних особина здухача може се довести у везу са веровањем у стухије, богиње буре и олује у северној Албанији, које је тамо дошло из Грчке.

(Национална географија)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".