ТО ЈЕ НЕОПИСИВ БОЛ: Немања Николић о преживљеном инфаркту
Извор: Нпортал
28.03.2022.
14:15
ПЕВАЧ Немања Николић који се прославио учешћем у "Звездама Гранда", инфаркт је доживео пре шест година, када је имао 32 године.
Певач признаје да се тога и даље живо сећа као и да тај тренутак не може да заборави. Инфаркт је доживео док је возио аутомобил, а са њим су били супруга и деца.
- Био је јануар, било је јако хладно, и од стана до играонице где је требало да идемо на рођендан има можда неких километар и буквално на неких 200-300 метара од играонице ми се то десило. То је један неописив бол у пределу леђа, једноставно неописиво“, присетио се певач.
BloombergAdria.com
- То је бол која траје можда неких 10-15 секунди. Ја сам жену и децу довезао тако и само сам рекао да изађу из аутомобила, они су брзо изашли. Кад сам отворио врата, испао сам из аута. Био сам мокар, као да је неко кофу воде полио по мени. То се све дешава врло брзо. Тада сам имао притисак 230 са 168. У том тренутку мислио да се нешто ‘преспојило’.
Додаје да није био свестан шта се заправо дешава:
- Моја браћа су одмах изашла из играонице и били смо у болници за неких 5-10 минута. У болници су ми измерили тај притисак 230 са 168, дали ми неке лекове испод језика. На ЕКГ-у се види да сам имао инфаркт и то је то. -
Том приликом није било никаквих интервенција у хируршкој сали. Лекари су му рекли да је имао среће, да има спортско срце, да је остао ожиљак „од пар милиметара” на срцу и да ће морати да узима терапију до краја живота.
- И ја сам кренуо да пијем те лекове и онда нисам могао да функционишем од тих лекова - наставља Немања.
- Успављивали су ме, успоравали су ме, тако да је чак и моја супруга писала дечја имена на лековима да бих ја то пио, због њих итд. Али знате шта, ја сам се од тада доста и променио. Ја не излазим нигде, доста сам на води – природа може много да помогне човеку, и психички и здравствено" - рекао је у у РТС Ординацији.
Немања Николић каже да се можда плашио у тренутку док је био за воланом, али не и касније.
- Супруга се, наравно, упашила. Волимо се доста пуно, тако да... шта ће она без мене - нашалио се и зарадио аплауз публике.
- Мало је старија од мене, тако да морам да јој се нађем наредних 100 година. Добијао сам разне савете, да морам да променим начин исхране, неке навике које су ружне, да оставим цигарете, да... Ја сам баш страствени пушач“, признаје, „уживам у цигарети и пушим доста дуго. Нисам могао да оставим цигарете. -
И храна је вид уживања, каже, додајући да он воли масну храну, „оно најгоре, што нико не воли”.
- Један мој друг каже да сам изнутрициониста - нашалио се Немања и додао да воли цревца на жару, бризле и друге специјалитете. Ужива у њиховом укусу и воли да их припрема иако је свестан да то није баш добро.
- Онда срце једноставно неће трпети такву исхрану, али ево ја сам 'ајде да кажемо да сам можда једно 10-15 одсто ублажио тај неки мој живот после тога.-
Присећајући се шта га је довело до инфаркта, причао је о начину на који је живео пре тога.
- Ја сам као млад почео да се бавим музиком и као млад сам почео са тим боемским животом – не спаваш на време, једеш све што стигнеш и у време кад треба да се спава. Било је ту и алкохола и цигарета, и свега, и вероватно је дошло до презасићења организма. И једноставно се десило. -
На питање да ли је пробао да промени исхрану или бар да шета, Немања је одговорио да је активан, да су му кардиолози саветовали да се бави спортом, да шета, да промени исхрану и остави цигарете.
- Активан сам у риболову, крећем се нисам статичан, ја вараличарим и пређем у току дана пар километара… Моја супруга каже – колико једеш, требало би да имаш 200 килограма, а имам и добар метаболизам. Али наравно то не морају лекари да ти кажу: исхрана, избациш цигарете, алкохол, све то у комбинацији може да ексалира и да дође до проблема, или срчаног или можданог (удара), ни један ни други не ваљају. -
Пре инфаркта Немања није мислио, односно, како каже, није био свестан да можда има проблема са високим крвним притиском:
- Можда је и постојао али нисам обраћао пажњу на то. Знате како, кад возите аутомобил и не мењате уље упали се лампица и онда, ако наставите да возите ауто ће стати, како кажу – 'закуцао је', тако да онда иде наравно генерална. Вероватно је било неких упозорења, али кад сте млади, мислите да то није ништа. Ако те нешто жигне, заболе те груди – није то ништа, све се може. Данас болест буквално не бира и може да се деси сваком, али ја сам добро прошао.
На питање да ли је након свега мало смањио количину стреса, одговара:
- Доста сам на води и доста сам у природи и нема тамо стреса, једино кад ми се откачи нека велика риба и онда се тад изнервирам. Али риболов ми је много помогао. Одеш у природу, слушаш детлића који удара у дрвету цео дан, па мало те и нервира, онда стане, онда цвркућу птице, па се будиш ујутру у природи, прелепо - описао је Немања дан који га опушта. „Мора човек да научи да слуша тишину, а ја сам то научио. Значи, тишина је лек против стреса.“
Каже да сада углавном нема притисак, али понекад га осети: „Осетим, на пример, у пределу главе, тачно знам кад имам притисак. Кажу да је то добро. Ево баш овде, што би рекли – међу рогове“, показује место између обрва. Каже да су му лекари рекли да је добро када пацијент може да осети повишен крвни притисак, пошто има и оних који су срчани болесници, а не знају кад имају притисак и онда се деси нешто што не би требало.
- Ево пре неки дан сам имао 158 са неких 90, отприлике, и тачно сам знао да имам притисак. Мало ми је био повишен горњи и супруга одма' вади скаламерије, идемо, меримо и стварно сам имао притисак. -
Након инфаркта Немањи није требало много времена да се опорави, али је био изненађен целом ситуацијом: „Нисам могао да верујем да ми се то десило. Једноставно је било онако из ведра неба.“
Немања је открио да после инфаркта више не вози ауто.
- Једноставно не осећам се пријатно у ауту, док сам за воланом. Од тог дана ја не возим. Можда сам сео пар пута кад баш морам, али максимално избегавам. Нема где нисам возио, обишао сам целу Америку аутомобилом. Сада кад треба да пређем, рецимо, мост са Бежанијске косе до Бранковог моста – нема говора - искрено је рекао. „Једноставно ја то не могу да објасним људима. Немам објашњења, не осећам се пријатно, не знам.“
Сада се осећа добро, каже: „Трудим се да будем психички добро, то ми је најважније. Мислим да свака болест иде једним делом из главе, али да и лекари могу много да помогну. Нема предаје!“