Извор:Фото: Фејсбук принтскрин/Astor Fiax

ВЕЧНО МЛАДА: Ова мумија је стара преко 500 година

Извор: Нпортал

06.04.2022.

17:15

ТАКОЂЕ позната као Ла Дончела, Љуљаиљако девојка је откривена на врху андског вулкана 1999. године — отприлике пет векова након што су је Инке ритуално жртвовале.

Откривена на граници Чилеа и Аргентине 1999. године, 500 година стара мумија девојчица Инка, позната као Љуљаиљако девојка, била је једно од троје деце Инка која су жртвована у оквиру праксе познате као capacocha или qhapaq hucha.

Сматра се да су најбоље очувана тела из периода Инка управо такозвана Љуљаиљако деца која су изложена у музеју у Салти у Аргентини. Ова деца су мрачни подсетник на насилну прошлост. И, као што су каснија открића показала, 500 година стара мумија девојчице и двоје друге деце били су опијени дрогом и алкохолом пре него што су убијени.

Ово је тужна, али истинита прича о девојци Љуљаиљако и њеним сапатницима — који ће заувек остати млади.

Кратак живот девојке Љуљаиљако

Љуљаиљако девојка је вероватно имала име, али оно је изгубљено у времену. Иако је нејасно које је тачно године живела - или које године је умрла - јасно је да имала негде између 11 и 13 година када је жртвована.

Живела је у време врхунца Царства Инка, од касног 15. до почетка 16. века. Као једна од најпознатијих претколумбовских империја у Америци, Инке су живеле на Андским планинама.

Како би сазнали више о њој, и открили шта је јела, шта је пила и како је живела, научници су тестирали власи њене косе. Тестови су дали занимљиве резултате. Научници су открили да је Љуљаиљако девојка највероватније одабрана за жртвовање око годину дана пре смрти.

"Сумњамо да је девојка била једна од акла, или изабраних жена, бираних у време пубертета да живе далеко од друштва, заједно са свештеницама", рекао је археолог Ендрју Вилсон са Универзитета у Бредфорду.

Животи деце Љуљаиљако

Иако се утицај Инка на јужноамеричко друштво осећа до данас, стварна владавина царства била је кратког века. Први знци о постојању Инка појави ли су се 1100. године нове ере, а последње Инке је покорио шпански колонијалиста Франциско Пизаро 1533. године.

Њихов живот су у великој мери документовали шпански освајачи, који су описали њихову праксу жртвовања деце.

Откриће Љуљаиљако девојке било је запањујуће, али реалност је да је она заправо била једно од много деце која су жртвована у регионима Средње и Јужне Америке. Жртвовање деце, у ствари, било је уобичајено међу културама Инка, Маја, Олмека, Астека и Теотивакан.

И док је свака култура имала своје разлоге за жртвовање деце — а узраст деце варирао је од раног детињства до раних тинејџерских година — главни повод био је умиривање разних богова.

У култури Инка, жртвовање деце био је ритуал који се често изводио како би се спречиле природне катастрофе (као што су глад или земљотреси) или да би се обележиле важне прекретнице у животу Инка. Тим поводом, оно највредније што имају, даривали су боговима.

Године 1999, Јохан Рајнхард из друштва Национална Географија отишао је са својим тимом истраживача на вулкан Љуљаиљако у Аргентини да тражи места на којима су Инке вршиле обред жртвовања. Током путовања наишли су на тела девојке из Љуљаиљако и још двоје деце — дечака и девојчице — који су имали око четири или пет година.

Анализа је дала још један занимљив резултат: деца нису насилно убијана.

Није било знакова страха — болних гримаса или знакова да је девојка повраћала нити вршила нужду у светилишту — миран израз њеног лица сугерише да њена смрт није била болна, барем не на самом крају.

Чарлс Станиш, са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (УЦЛА), има другачију теорију о томе зашто Љуљаиљако девојка није имала израз бола на лицу: зато што су је дрога и алкохол умртвили. "Неки би рекли да је у овом културном контексту ово била хумана акција", рекао је он.

Ископавање Љуљаиљако девојке и још двоје деце, изазвало је незадовољство међу домородачким становништвом Аргентине. Рохелио Гуануко, лидер Удружења домородаца Аргентине (АИРА), рекао је да домородачке културе у тој области забрањују ексхумацију и сматра да је излагање деце у музеју равно "циркусу".

Упркос њиховим протестима, Љуљаиљако девојка је заједно са дечаком и девојчицом 2007. премештена у Музеј археологије, где је и данас изложена.

(Национална географија)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".