УНЕСКО ОДБИО СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ПАРКОВЕ: Ево шта је разлог

УНЕСКО је одбио номинацију букових шума – на Фрушкој гори, Тари и Копаонику за листу светске баштине, јер, како објашњавају, нису достављене информације о сечи, као ни о плану за њено смањење. Национални Дан заштите природе Србија дочекује са најнижим степеном шумовитости у региону, а Војводина је по томе прва у Европи.

Први пут Србија је покушала да неко природно добро номинује за престижну листу светске баштине, али шуме наша три национална парка мораће да сачекају наредну годину, док се не испуне препоруке. За Унеско није довољно да сече нема у пределима под првим степеном заштите, већ је не сме бити ни у непосредној околини.

- Оно што је тражено од земље Србије је да се смање те количине прописаних сеча. Значи ако се на територији НП Фрушка гора спроводи оплодни сек на површини од пет хектара, тај оплодни сек мора бити по овим критеријумима бити сведен на површину од једног хектара - каже за РТС Драгана Остојић из Републичког завода за заштиту природе.

Еколози упозоравају да је протекле године примећена сеча баш у близини номинованих локалитета на Фрушкој гори. Нелегална сеча, мали степен пошумљавања и лоше управљање, кажу кључни су узроци лоше пошумљености.

- Да се шумама у заштићеним подручјима природе мора управљати не комерцијално, никако. Значи да немамо ове прекомерне сече шума, него да то буде обим сеча који је у функцији заправо одржавања виталности тих шума и заправо сече које не уништавају шумеске екосистеме - наводи Драгана Арсић из организације „Одбранимо шуме Фрушке горе“.

Аграрне пустиње

За разлику од Фрушке горе, чија пошумљеност достиже и 30 одсто, у 14 војвођанских општина она је испод једног процента и зову их аграрне пустиње. Само покрајинска влада је од 2016. за шуме издвојила милијарду динара. Највише су добиле Војводина шуме, чак 71 одсто средстава, а уз то то и 5.000 хектара државног земљишта за пошумљавање. Међутим, проценат се битно не мења.

- Те парцеле су често уситњене, значи нису како се то у народу каже у табли, то је један проблем, други је још увек нису решени власнички односи, још увек је реституција присутна, тако да није могуће пошумити свих 5.000 хектара земље, што би у великој мери повећало пошумљеност Војводине - истиче Јадранка Савин из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Али не и довољно и далеко од достизања европског оптимума по коме би у Војводини шумовитост морала се увећа за готово 162.000 хектара, односно да се више него удвостучи површина под шумом.

(Телеграф)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".