Извор:Фото: П. Митић, Н. Скендерија

НИКОЛИЋ: "Нема смиривања РАСТА ЦЕНА до КРАЈА ГОДИНЕ"

Извор: Танјуг

13.04.2022.

12:01

ИНФЛАЦИЈА је у марту забележила рекорде, у Србији 9,1 одсто међугодишње, у САД 8,5 одсто и еврозони око 7,5 одсто, а главни узрок је урајинско-руски сукоб који је "погурао" цене енергената и хране, каже главна уредница магазина "Бизнис" и "Економетар" Радојка Николић.

Овогодишња мартовска инфлација обара рекорде не само у Србији већ и у свету, рекла је Николићева и истакла да је, на пример, Немачка као највећа европска економија имала у марту рекордну инфлацију од 7,3 одсто.

Додаје да су и Америка и Европа имале у марту највећу инфлацију веровато у последњих 40 година.

Николићева је рекла да и даље расту цене, пре свега енергената које су, према неким проценама, увећане за више од 44 одсто, док је цена хране на глобалном нивоу увећана за трећину...

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) је објавила да су светске цене прехрамбених производа достигле у марту највиши ниво икада услед рата у црноморском региону, при чему су највише поскупеле основне житарице и биљна уља.

Индекс цена хране који израчунава ФАО износио је у марту у просеку 159,3 поена, што је раст од 12,6 одсто у односу на фебруар, када је већ достизао највиши ниво од како је 1990. установљен, док у односу на март 2021. године бележи скок од чак 33,6 процената.

Николићева је каже да се смиривање раста цена не очекује до краја године упркос покушајима ФЕД-а да обуздају инфлацију повећањем референтне каматне стопе.

Додаје да су САД већ кренуле у сукцесивано повећање каматних стопа које ће трајати целе ове године и да се очекује да још и Европска централна банка повећа Еурибор.

Николићева подсећа да је НБС повећала мало рефрентну каматну стопу, са један на 1,5 одсто и додаје да се може очекивати можда и даље повећање у наредним месецима.

-Свет покушава некако да обузда инфлацију, али пошто су главни узрочници инфлације у области енергетике и хране, тешко се може очекивати да дође до неког значајнијег смиривања до краја ове године- рекла је она Танјугу.

Напоменула је да су због цена енергената доста увећани трошкови производње хране, али и зато што су Украјина и Русија највеће европске житнице, произвођачи и извозници житарица, пре свега пшенице и кукуруза.

Николићева додаје да је Украјина и велики произвођач и извозник сунцокретовог уља.

Увећане су и цене ђубрива за пољопривреду, чији су велики произвођачи, такође Русија и Украјина.

Цео ланац производње је поремећен и утицао је на повећање цена хране, додала је она.

Истакла је да је Србија значајан призвођач хране и да би у овој ситуацији могли да будемо још већи извозник уколико се додатно повећа пољопривредна производња.

Како је рекла, наша земља годишње извезе између четири и пет милијарди долара од извоза хране.

-Србија ће имати довољно хране за своје потребе и за извоз. Можда би без обзира на скупе трошкове производње могли да повећамо призводњу хране, јер ће и у окружењу и свету бити велика потреба за храном- казала је Николићева.

Наводи да би грађане Србије свакако очекују више цене у наредном периоду пошто ће и даље наставити да поскупљују енергенти, као и да нас очекује поскупљење струје.

На питање да прокоментарише захтеве пољопривредника и млинара да се дозволити извоз пшенице и кукуруза, као и брашна, јер после неће имати коме да продају, а неће моћи ни да обнове нови производни циклус, Николићева је рекла да би тим захтевима треба изаћи у сусрет.

-Произвођачи могу добро да процене које су количине довољне за нас и требало би удовољити њиховим захтевима. ако постоје могућности за извоз, треба их искористити, пошто ће ускоро доћи нова жетва и нове количине. Није добро да на залихама имамо робу која је најтраженија свуда. Треба направити добру процену шта је оптимално да произвођачи не би били оштећени- навела је Николићева.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".