Извор:Фото: Јутјуб принтскрин/mladengoldstajn

Како је Београд некад прослављао 1. мај? ВИДЕО

Извор: Нпортал

29.04.2022.

12:59

ЦРВЕНИ каранфили, симбол проливене крви радника који су 1. маја 1886. на улицама Чикага страдали тражећи осмочасовно радно време, данас, чини се, одлазе у заборав. Нема више ни слетова, ни парада. Све је заменио Првомајски уранак уз мирис роштиља и наду да, баш на тај 1. мај неће бити кише. А Чикаго? Да ли га се ико још сети?

Ипак, некада је било другачије. Београд је прослављао Први мај као велики празник, као победу радничке класе, као дан који мора остати у сећању генерација.

Долазак Првог маја у Београд

На иницијативу изнету на Другом конгресу Радничке интернационале, Међународни празник рада у Београду је почео да се обележава 1893. године. “Прослављен” је, у духу Чикага, протестним скуповима и митинзима на којима се тражило побољшање права радничке класе.

Прва велика прослава Првог маја у Србији организована је 1905. године. Тада је улицама Београда прошетало чак 6.000 људи, а сваке наредне године обележавање (не прослављање) Првог маја понављано је на сличан начин, све до почетка Другог светског рата и страхота које је донео.

Послератна еуфорија донела је измене и у начину на који је Први мај дочекиван. Београд је претрпео огромна разарања у бомбардовањима, а народ поднео велике жртве. Није било никога против кога би се протествовало, па је одлучено да, у духу нове слободе Први мај постане светковина пролетеријата.

Тако је 1947. године за Први мај одржана велика парада на Теразијама у ослобођеном Београду. Парада је величала раднике, а ентузијазам се могао видети на лицима свих.

Током параде је чак пуштена у рад и прва тролејбуска линија.

Prvomajski uranak

Sve do sedamdesetih godina prošlog veka, Međunarodni dan rada je uglavnom obeležavan različitim kulturnim manifestacijama. Duh kolektivizma i solidarnosti dominirao je proslavom Prvog maja, neradnog dana u celoj državi. Zapravo, oni koji su radili tokom praznika dobijali su za to posebnu naknadu koja je išla i do polovine mesečne plate.

Prvi maj je bio jedan od najpopularnijih praznika i svečanosti su počinjale još noć pre uz logorske vatre i druženje. Tako je nastao Prvomajski uranak, doček praznika i zbor radnih ljudi u rano jutro.

Sedamdesetih, ovaj običaj se malo izmenio zahvaljujući dolasku i popularizaciji automobila. Umesto celonoćnog bdenja, ljudi su počeli da, rano izjutra, kolima dođu u prirodu i, dok je sa radija u autu dopirala muzika, založe roštilj i naspu hladno piće i tako započnu svoj mini odmor.

Prvomajske šoping ture

Tokom osamdesetih i devedesetih, pred kraj Hladnog rata, kapitalistička ekonomija počela je krči put ka tadašnjoj socijalističkoj državi Jugoslaviji. U tom periodu počela su prva kašnjenja plate i pad u platežnoj moći radnika.

Prvomajske parade više nisu održavane, a slobodni dani za ovaj praznik počeli su da se koriste za odlazak u šoping ture do Grčke i Trsta, kako bi se pazarilo više za manje para.

Ovo je bio uvod u ono što će uslediti. Pred kraj 20. veka radnička klasa bila je na kolenima, a umesto na radno mesto, ljudi su odlazili u rat. Za platu mogla se kupiti vekna hleba, a radni dani nisu se razlikovali od neradnih.

Prvi maj ljudi su počeli da obeležavaju sa prijateljima kod kuće, a tek retko ko bi se odlučio za odlazak na izletište.

Novi vek je doneo malo promena. Veliki broj ljudi ostao je bez posla i za velike proslave para nije bilo. Za Prvi maj, ako je imalo odakle, vadio se tek po koji dinar, reda radi. Tranzicija je bila u toku.

Poslednjih godina situacija je bolja. Vraća se vreme Prvomajskih uranaka i roštilja, odlazak do obližnjih izletišta sa prijateljima, muzika i pesma.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".