- Некако сам навикао да у животу гледам напред и све те боли као да их није ни било. Памтим лепе тренутке и гледам напред, тако је најздравије. Никад нисам желео да одустанем од музике, ниједне секунде! Песма може да каже једну поруку, уметничка слобода је ту, али не подноси сваки тререт и бол на исти начин. Кад човек научи да се бори на време кроз живот, онда му и те неке боли лакше падну. Све је из главе - прича певач, па наставља:

- Кажу да су за мушкарце ове 40. године најбоље, ја мислим да ми је свака била добра. Живот ме учи сваки дан, али оно што је најважније јесте то да идем дигунуте главе, да устанем кад паднем, али то је широка тема. Родио сам се 83. године, од своје неке пете године живота, односно откако памтим себе, пентрао сам се на столицу и певао хитове који су тада били актуелни. То су биле неке најплодносније године за музуку.