"СРЦЕ МИ КРВАРИ" Милици Павловић преминула бака

- Ево, признајем. Срце ми се распада и крвари. Крвари, јер бих волела да сам могла још нешто да урадим... Није до тебе, није до мене. Није до наше воље. Себична сам, јер сам те желела за себе, да будеш увек ту, да ти љубим руке и окице… Лако је оном ко те није познавао, али ја сам имала привилегију да ми баш ти будеш намењена у животу. Ти, особа која је имала најчистију душу која је ходала овом планетом… Ко је најлепша баба? Моја Рада. Посветила си цео свој живот другима. Иако си одрасла као слуга у богаташкој кући у селу, живећи за парче хлеба и кров над главом, то је од тебе само извукло најбоље. Ко је био најбоља супруга, мајка и бака? Моја Рада. Неки су се огрешили о тебе, цело село зна и ко, а ти си им палила свећу за здравље… Са твојих усана се увек чула само лепа реч о свакоме, песма и никада у животу нисам чула да моја Рада каже “Не могу и нећу”. Лепотице моја, ја исто хоћу и идем даље, не брини, али све ме боли… Боли ме срце које као да ми игра у грлу и пеку ме сузе које бришем… Али, не брини, наставићу да бележим нове победе, јер мене је подигла, васпитала и живот свој посветила томе да ја будем добар човек и да волим људе РАДА ПАВЛОВИЋ ИЗ ГОРЊЕГ БУНИБРОДА (како си само то до последњег дана поносно изговарала). Ниси ми дала да се наљутим ни на кога, учила ме да се свакоме јавим прва, кажем “Добар дан” и да старијем кад се враћам из основне школе пешака узмем кесе из руку И однесем их до његове куће… Никада нећу заборавити како сам те звала са последњег часа у средњој школи да ми спремиш вечеру, а моја Рада ме спремна чека на вратима да ме пољуби и да ме гледа и слуша док једем све што њене чаробне руке направе… Кад су ме оставили у вашем наручју са свега пар месеци, мене је Бог погледао. Хаљинице си ми бирала да твоја унука буде најлепша. Умела си и по три пута дневно да ме пресвучеш, а сећам се и приче на систематском како главни лекар изађе и каже свим другим мајкама (а ти си била моја), да би требало да их буде срамота како не негују децу као “ова” бака. А теби срце пуно, јер је твоја Милица… Ми смо тим лепотице моја, тим који побеђује. Мало ме је само Дуде (мој деда,твој Владимир) зезнуо јер те је позвао у своје наручје - написала је Милица уз фотографију са баком уз емотикон сломљеног срца и додала:

- Сигурно си и њему недостајала, тако дивна. Срце бих ти дала и душу, да могу… Ал не могу… Нажалост, неко други је писао правила игре… Живећеш у мени, кроз мене, мој живот и заувек ћеш бити поносна на мене… Злато моје, волим те до неба и преко тога… Загрли ми деду, а ја ћу бити ваше најбоље огледало. Јер ми смо тим. И не, нећу стати. Наставићу онако како бисте ти и деда желели и захтевали од мене, да наставим да се борим. Да наставим да остварујем све оно што сте ви желели за мене, а ја вам обећала да ће тако бити. Наставићу и због себе, јер знам да када бих сада стала, да више не бих имала снаге да поново кренем све испочетка. Јер, ви сте ми били СВЕ НА СВЕТУ. И није лако кад останеш без свега. Али… Издржаће ваша Милица. Ви сте је створили. И неће вас издати. Никада. Волим те Радо моја. Највише. Твоја Милица.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".