Кућа у којој је фолкер одрастао срушена је, али је на њеном месту сазидао нову у којој живи његова снајка Бојана.
Марта Савић рођена је у Врњаку, у близини родног места свог мужа, па не чуди што и она повремено долази с њим у родни крај. Њихову ћерку Елену Милетова фамилија и не виђа, али је његова наследница из првог брака Сања као млађа долазила.
Милетов брат Немања Китић помогао је свом млађем брату кад су им родитељи били у Америци тако што је узео старатељство над њим и одшколовао га.
- Имао је 13 година кад су нам родитељи отишли у Америку. Ја сам тада живео у Сарајеву, где сам радио. Дошао сам по њега и повео га код себе. Он је тамо ишао у Техничку саобраћајну школу. Био је несташан, као и сви остали дечаци. Било је ту препирки, хоће да иде у школу, неће. Желео сам да настави да се образује, хтео сам да после средње школе иде на факултет у Љубљану. Међутим, он је отишао на то музичко образовање. Учио је са Јоцом Петковићем, почео је с кафанама, после је ишао у војску и кад се вратио, наставио је с музиком. Када је имао двадесетак година, отишао је на чувени фестивал Илиџа - започео је Немања разговор, па наставио:
- Има једна анегдота. Долазим ја кући једно вече, а моја супруга плаче. Каже, Миле оставио писмо, отишао је од нас. Није прихватио што сам ја рекао да музика не може да буде занимање, да мора на факултет, па је побегао. Имао је један хотел, али Миле није имао личну карту и због тога није могао да узме собу. Отишао сам код свог другара у СУП и кажем му о чему се ради и тако се вратио Миле - прича фолкеров старији брат и додаје:
- Касније, он се оженио, добио ћеркицу Сању и отишао је код родитеља у Америку. Било је њему фино тамо, али се вратио, ипак није то наше подручје. Можеш тамо певати и зарадити паре, али није то то. Био је тамо једно време са супругом Босом и ћерком. Вратио се и придружио се Јужном ветру, који је тада већ био озбиљна музичка кућа. После је отишао у Београд - присетио се Немања. Он каже да је Миле крио од њега да пуши:
- Идем ја поред бензинске пумпе, и видим га да пуши. Није имао где и гурне цигару у рукав. Гледам ја прогореће рукав, ту је бензинска пумпа. Свашта је могло да се деси. А једног дана улазим ја у купатило, видим има дима, кад он замотао цигаре и сакрио у водокотлић - кроз смех је испричао Китић, који истиче да је Миле доста помогао свом родном крају.
- Дође он да нас обиђе, или када пева у близини одем ја њега да видим. Миле је страшно емотиван, он много воли ово подручије. Уз помоћ општине. направио је овде део асфалта, гледа и мени и брату да помогне када год треба. Што се тога тиче, он је доста одговоран - поносно је завршио разговор Милетов брат.
- Миле је овде из Церана, у добрим смо односима. Када дође овде са свима је супер односима, ми смо ћак даљи рођаци преко његове мајке. Он је нормалан човек, као и сви ми. Некада дође са друштвом, некада сам, Елену нисам видео у последње време. Марту сам упознао, када дођу на викенд најнормалније се понашају, запале неки роштиљ код Милетовог брата Пере и друже се. Некада се чује и музика, запевају... - рекао је Срђан, па додао:
- Нисам се ја дружио са њим у младости. Ми нисмо иста генерација, ја сам доста млађи, и онда се нисмо дружили раније. Ми смо сви поносни на Милета Китића, он је наш идол овде, обележио је наше место са својим хитовима. Човек је краљ, свако треба да има таквог једног човека. Слушамо његове песме овде на весељима. Ми смо навикли да он дође, понекад одем да се поздравимо, не трчимо сви када стигне... - рекао је фолкеров рођак и комшија Срђан.