"ШТА ТО РАДИШ КУМЕ?": По коме је настао лик чувеног Ђенке?
20.05.2022.
11:01
О КУЛТНОМ филму "Маратонци трче почасни круг", ремек-делу режисера Слободана Шијана и драмског писца Душана Ковачевића, много тога је речено и написано, али многи не знају да је један од омиљених ликова, сниматељ и режисер Ђенка, стварно постојао.
Вероватно нема човека који на питање “Шта то радиш куме?”, као из топа не одговара чувеном репликом “Ништа куме, вежбамо за филм”, коју у култном остварењу “Маратонци трче почасни круг” изговара Ђенка, којег је маестрално одиграо Бора Тодоровић.
Прецизније, по његовом моделу је Ковачевић осмислио лик Ђенке.
У питању је Коста Новаковић, чувени предратни београдски сниматељ и фотограф. Он је имао студио у Курсулиној улици. Посећивале су га девојке из богатих породица, а он их је сликао голе.
У Кости Новаковићу који је био стручњак за еротске филмове, могу се препознати многе његове особине..
Коста је у време између два рата имао студио у Курсулиној улици у Београду, а посебна специфичност је била у томе што је сваки од четири зида у тој просторији био различит. Код њега су долазиле младе жене из имућнијих породица које су биле жељне популарности, а он их је фотографисао и снимао голе.
Он је девојке сликао у слободнијим позама, а четири различито обојена зида је користио како би што економичније снимао, будући да је имао једну, али окретну камеру. На тај начин је практично добијао четири различите сцене.
Сматра се да је Новаковићево најпознатије остварење “Грешница без греха” из 1930, у којем има слободнијих сцена, и које многи сматрају првим српским еротским филмом.
Гречница без греха, сматра се првим југословенским еротским филмом, а уједно је и капитално остварење Косте Новаковића, али његова порука није толико прогресивна. У филму се ради о девојци која се пресели са села у Београд, постаје "модерна девојка" и бива заведена од стране префињеног лопова који покушава да је обешчасти али она успева да му побегне и срећно се уда за своју љубав из младости. Порука филма гласи да срећа није скривена у великом граду већ у питомости села.
Техника коју је "прави Ђенка" користио и за оно време била је прилично скромна, али његов поглед на уметност заиста је био сличан погледу Ковачевићевог лика.
Новаковић је био и фантастичан сценограф, па је та четири различито обојена зида користио како би брже и економичније снимао пошто је имао окретну камеру и само једну расвету. Уз помоћ тих зидова имао је практично четири сцене.
У његовом студију снимљене су лезбијске сцене из филма “Краљ чарлстона и веселе београдске девојке”, као и еротски филм “Девојка која чита”, а доказ за то је управо исто украшени зид какав је Новаковић имао у свом студију.
Тај студио је срушен током Другог светског рата.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".