НИКАДА НИСАМ УПОЗНАЛА НЕКОГ ТАКВОГ: Кристина о Констракти
22.05.2022.
20:29
ГЛУМИЦА и водитељка Кристина Раденковић, игром случаја била је део хора који је био на сцени са Аном Ђурић Констрактом током учешћа на Песми Евровизије. Њени утисци су заиста посебни, а и породични живот препун је дивних детаља.
С каквим осећањима сте се вратили из Торина?
- Осећај је фантастичан! Тако ми је драго да сам била део наше српске делегације. Могла сам себе да замислим на сваком месту осим на месту перформера на сцени. Због тога сам неизмерно захвална Ани Ђурић Констракти, која ме је предложила да будем замена за члана хора. Верујте да тај догађај не умем више речима да опишем, јер нас је све учинио толико поносним, толико нас је Ана лепо представљала. Људи су се према њој понашали буквално као према светској звезди! Било је видљиво да се око ње дешава нека енергија и харизма, непрестано су је сликали, играли њену кореографију рукама... Ујединила је цео регион, и више од тога! Она је једна дивна, блага жена. Познавала сам је и раније, а сада сам имала прилику да је упознам боље и заиста ми је част да је имам у свом животу.
Јесте ли имали трему на сцени?
- Имали смо! Није да баш сваки дан изађете пред 15.000 људи и милионску ТВ публику. Осећали смо огромну одговорност. Врло су сведени покрети и много је теже него када су бржи и има их више. Свака грешка се види. Али Ана је пред сваки наступ ишла од једног до другог и говорила да је све у реду, да шта год буде, нико није крив, рекла је да је све на њој, а ми да се опустимо и забавимо. Све време је била с нама у тиму, није тражила својих пет минута, нисмо јој сметали док вежба... Извините, недостаје ми комплимената у вокабулару! Нисам до сада упознала неког тако благе нарави, а истовремено тако ауторитативног.
Месецима свако на свој начин тумачи успех песме. У чему је штос - по вама?
- То је исто када ме питају у чему је тајна "Слагалице". Вероватно је тајна да не знамо у чему је тајна. Просто се све тако наместило. Ово гледам као награду за Анин труд и труд њеног партнера Милована Бошковића, за њихов рад, залагање за уметност коју воле да стварају, перформанс који показују годинама. Жао ми је што су тек сада људи видели чиме се они баве. Ми старији смо одлазили на њихове концерте и били фанови. Истовремено ми је јако драго што је дошло овакво препознавање њиховог стваралаштва, које одавно траје.
Хоће ли Ана донети неке промене на нашој музичкој сцени? Какав утицај може да изврши?
- Ми смо сви на телевизији слушали Анину песму и певушили је, јер је била заразна. Али када смо је чули у нашем полуфиналу, кренула је хистерија! Нове генерације гледају музику и свако тумачи и проналази поруку у песми на свој начин, свака генерација је нашла поруку за себе. Можда је то та магија, јер је Ана Ђурић идејни творац целог пројекта. У свету јавних музичких личности мени је драго да је једна жена која саму себе назива домаћицом, у сведеном костиму, с врло мало текста, са експресивним изразом лица и неколико покрета руку - направила толику хистерију. То значи да смо жељни и гладни уметности! У овом свету површности и брзине, где се не разуме ни шта ко пева, вратила је веру у уметност. Привукла је на своју страну целу Србију, а и цео регион је здушно навијао за такву жену и уметницу.
Као професионална глумица поново сте у ситуацији да откривате нешто ново: у "Слагалици" промовишете сјајне људе за које никада не бисмо чули, а сада сте се нашли у непосредној близини нечега музички другачијег. Је ли то ваша карма?
- И на мене су наишли на такмичењу Европско лице 2007. године на РТС. Вероватно ми то јесте карма и зато сам толико емотивно везана за шоу-програм Песма Евровизије. Верујем да се труд, рад и веровање у себе исплате. Констракта је прави доказ, иако она ништа о томе није сањала ни маштала. Ето, космос ју је тако наградио.
Имате шестогодишњу ћерку Тару и двоипогодишњег сина Рогана. Да ли је Роган наше старо име?
- Кад смо се тек заљубили, Никола и ја смо нашли стара црногорска имена. Тада сам рекла мужу да ако будемо имали сина, нека се зове Роган. Моје омиљено име је Никола, али било би помало незгодно да се обојица тако зову, и онда сам заљубљена, ван себе од љубави, пожелела да се наш будући син зове Роган Радојевић.
Звучало ми је много моћно. Ја се нисам предомишљала, муж јесте, јер је јавност већ кренула да прича о имену детета. Искрено, било је јако ружно да ја лежим у кревету након порођаја, да ме људи нападају због имена, а дете још није ни пријављено у матичне књиге. Неколико имена је било у оптицају, а када ми је Никола донео крштеницу, у њој је писало Роган. Мојој срећи није било краја. Поносно ће га носити.
Старија сестрица и млађи брат. Има ли љубоморе? Каква је ситуација?
- Ужасна! Катастрофа. Али - боримо се. И ја сам била таква према својој сестри. Ћерка Тара нам стално пребацује да је требало да родимо бољу и лепшу бебу, паметнију, да буде женско... Издржаћемо, не брините.
Звучите тако страсно када говорите о љубави према мужу и деци.
- Никола и ја нисмо у браку, али можда смо више у браку него други. Ја и мој партнер - надам се доживотни, стварно се много волимо. И подршка ми је, и пријатељ... Што би моја мајка рекла, да сам га свећом тражила, не бих га нашла.
Како је изгледао повратак у свакодневицу након евровизијске еуфорије?
- И на РТС је владала општа хистерија за Аном и не знам да ли ћемо икада моћи да поновимо све ово. Једва чекам да видим ко ће бити наши кандидати за следећу Песму Евровизије, не могу да дочекам. Надам се да је Ана овим понукала неке уметнике да се пријаве. Предивно је отворити новине и читати о некој обичној жени, председници кућног савета, која је направила хистерију у свим сферама! Навијали су за њу као за злато на Олимпијади! Одушевљена сам и свима нама. Требало нам је то! Да схватимо колико смо уједињени!