ПРЕМИНУО С. НУЖДА "Нашли га у контејнеру - ни у смрт мирно"

Од Станислава Нужде (45) из Глине у Хрватској, потресним, емотивним и топлим речима, опростио се новинар портала 24.часа.хр Денис Махмутовић, на чије залагање је покојни Станислав пре пар година, добио нова и функционална колица.

У годинама које су уследиле, он и "фајтер" из Глине, како је Станислав себе описао, сретали су се још неколио пута. Последњи пут, пар дана уочи смрти Нужде.

Станислава сам упознао пре пар година у Глини. Сасвим случајно. Тада је био жилави, млади мушкарац. Седио је у колицима, није имао ногу. Давно ју је пождерао дијабетес. Показао ми је где живи, на првом спату социјалне зграде. Искочио је из колица, пресавио их и почео се вући уза степенице. Мучан призор. Одбио је помоћ, рекао је да му је овакав сваки дан. Излуђивао га је боравак у бедном собичку, волео је да скита градом, буде међу људима.

Говорио је за себе да је фајтер. Прилагођавам се, дакле јесам, често је понављао. Средили смо му други стан, у приземљу. Налетео бих на њега сваких неколико месеци, запалили бисмо цигарету и за***авали се.

Срео сам га опет прошле зиме. Изгубио је и другу ногу. Гангрена, смрзнуо се једне ноћи, није ни схватио шта му се догодило. Одбијао је да борави у контејнеру, мрзео је те скучене, лимене зидове. Није био ни сенка Станислава кога сам познавао. Мршав, сломљен, угашених очију.

- Где су људи, најзад опет проговори мали принц. Човек се осећа мало усамљен у пустињи...

- Човек је усамљен и међу људима, рече змија.

Станиславе, лаку ноћ."

Написао сам ово пре недељу дана, непосредно након што су ми јавили за његову смрт. Кратки, интимни некролог случајном пријатељу. У петак су Станислава покопали на старом глинском гробљу.

Човек у црном монотоно је набрајао успомене и врлине, украшавајући црте његовог опорог карактера. Неко, нечији женски глас јецао је у позадини. Не познајем те људе, нисам их никад видео. Гледао сам како се сагињу по груде испуцале земље и бацају их на његов сандук. Нисам знао да је имао толико пријатеља. Нисам знао пуно о задњем глинском фајтеру.

Рекли су ми да су га пронашли у колицима, отворених очију. Ни у смрт није отишао мирно.

Неколико дана раније, Станиславу је позлило. Хитна је дошла по њега. Вратили су га натраг, мислећи ваљда да ће све бити у реду. Слично су размишљали и у Центру за социјалну заштиту, и у Граду, и у свим надлежним институцијама које су годинама допуштале да пргави мушкарац залуђен Малим принцом полако физички и психички одумире.

Гледао сам у његов сандук, спуштен дубоко у раку. Станислав, за***ант какав је био, вероватно би се насмејао овој иронији. Цели живот бежао је од скучених зидова, а сад ће провести вечност међу њима, написао је Махмутовић на крају свог текста за портал 24.сата.хр.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".