СТАРИ ОБИЧАЈ: Буклијом су се позивали гости на свадбу

У кући у којој се жени син, флаша се држи пешкиром беле боје, а уколико се удаје ћерка, узима се марама финог материјала.

Цветови на флаши ће увенути временом, али се не скидају. 

Српски обичај је да се најпре у кућу позове кум, а касније старојко или стари сват. После њих, долазе остале званице у кућу. Позивар најчешће буде отац или брат и никако не иде сам да позива госте. Буклију ставља у вунену торбу и иде од куће до куће. Врло је важно да се позивање гостију заврши. 

После обављеног задатка, враћа се у домаћинску кућу где са домаћином разменује здравице и оглашава весеље.  Домаћин попије из буклије, наздрави и тако одговара потврдно на позив. Буклија се допуни ракијом, а домаћица узима цвеће из своје баште и додатно украшава буклију, а уз то се позивару дају и поклони у виду: новца, јастука, кошуља, јоргана и разних других поклона. После тога позивар напушта кућу и иде даље. 

Такође, интерсантан је обичај да се на дан свадбе оставља једна кућа у коју се иде последњу и које не мисли зло младенцима. 
Постоји веровање да се буклија никоме не даје на коришћење, већ само да је користе домаћини. 

У граду се овај стари обичај изгубио. 

(Најжена) 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".