ГРОБНИЦА "ПЛАВИХ ШЛЕМОВА": Најопаснија мисија српске војске

Припадници Војске Србије који су од децембра прошле године били ангажовани у саставу мировних снага Уједињених нација у Либану данас су се вратили у Републику Србију након успешног учешћа у овој мировној операцији.

У саставу контингента Војске Србије који је претходних седам месеци био ангажован у сектору „Исток“ операције у Либану су пешадијска чета из Друге бригаде копнене војске, штабни официри и припадници елемента за националну подршку.

Они су према оцени Министарства одбран професионално и одговорно реализовали све задатке и тако на најбољи начин оправдали углед српског војника и Војске Србије у међународном окружењу.

BloombergAdria.com

Њих ће на дужностима у овој блискоисточној земљи заменити припадници Војске Србије који су данас отпутовали у зону операције и који ће наредних шест месеци извршавати одговорне задатке на очувању мира.

Војска Србије је учешће у мировној операцији Уједињених нација у Либану отпочела 2010. године упућивањем пет штабних официра, а од тада је број припадника Војске Србије у овој мисији значајно увећан. Тренутно у зони операције, осим снага у сектору „Исток“, Војска Србије ангажује и вод за заштиту снага у саставу италијанског контингента у сектору „Запад“, наслоњеног на Средоземно море.

Контингент Војске Србије у овој земљи тренутно броји 177 припадника, што га чини петнаестим по величини унутар мировне мисије Уједињених нација у овој земљи и највећим у свим мировним операцијама у којима учествује наша држава.

Прецизности ради, Србија је у Либан послала више "плавих шлемова" чак и од Немачке (65), Холандије (1) и Грчке (135).

СПЕЦИФИЧНОСТИ СЛУЖБОВАЊА У ЛИБАНУ

Мировна мисија у Либану једна је од најризичнијих на планети. Од момента успостављања 1978. године до данас у овој азијској земљи погинуло је 315 припадника мировних снага, услед честе обнове тензија и пограничних инцидената на израелско-либанској граници.

Повод за долазак "плавих шлемова" био је исцрпљујући грађански рат (1975-1990) подстакнут бројним факторима: верским разликама, променом демографске слике Либана (прилив палестинских избеглица), али и уплитањем Израела Сирије, Ирана и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО).

BloombergAdria.com

Окидач за долазак мировних снага била је израелска инвазија на ову земљу марта 1978. године под кодним називом "Операција Литани". Након што је Савет безбедности УН-а усвојио резолуције 425 и 426, израелске трупе су се повукле, а мировне снаге су први пут добиле мандат у блискоисточној земљи.

BloombergAdria.com

Четири године касније уследила је друга израелска инвазија уперена против припадника ПЛО стационираних у Либану. Претпоследњу деценију 20. века у овом делу Азије обележила је радикализација дела становништва и серија терористичких напада, што је била увертира за формирање Хезболаха, милитантне организације под утицајем иранских војних, обавештајних и политичких кругова.

BloombergAdria.com

Након турбулентних година, израелске снаге су се повукле 2000. године. Либанско тло нажалост није дуго мировало. Већ 2006. године израелска војска поново је прешла границу и умарширала на југ Либана, дејствујући са копна мора и ваздуха по положајима Хезболаха, али и цивилним објектима.

У беспоштедној размени ватре ракете су падале и по насељеним местима на северу Израела. Гвоздена киша није заобишла ни објекте мировних снага, што је потврдило тврдњу о Либану као једној од најризичнијих мировних мисија на планети.

Током вишедеценијских превирања у овом делу планете, највише мировњака изгубили су Ирска (47), Француска (37), Фиџи (35) и Гана (31). На срећу, српски контингент за 12 година службовања није имао губитака.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".