Она је кроз ову причу желела да поручи како у тренутку док су били млади и свеже заљубљени ништа није могло да им поквари срећу:

- Сетила сам се једног од летовања са Николом, пре сто година, цирка. Оно време када смо били на почетку везе и када ниста није било важно осим да смо заједно и да се некако домогнемо мора. Какав алли нцлусиве, каквих 5 звездица, пише на почетку Ана и додаје:

- Елем, отишли смо у Црну Гору јер је Никола имао заказане свирке са једним познатим музичарем кога нећу именовати. Рачунали смо на гомилу обећаних наступа, самим тим на позамашну лову. Реалност је била несто другачија… Испрва смо смештени у собу у којој сам се пробудила отекла и црвена као цвекла, очи нисам могла да отворим, а од свраба сам желела да се рокнем. Испоставиће се да су неке мачке спавале на јастуку. Затражисмо други смештај.

Успели су да добију шта су хтели, међутим ту почињу нови проблеми:

- Тражили-добили. Срећни одлазимо у нову собу у Херцег Новом. Спустамо ствари и одлазимо на плажу, јер кога брига за изглед собе, и што нема климе, и што нас је дочекала нека врло тужна и ћутљива жена, љубав је побеђивала све. Након плаже и пице на парче са мајонезом и кечапом (да нас поштено засити) враћамо се у насе морско гнездо. Поцињемо да примећујемо амбијент: соба је изгледала као да је до јуце била нечија. На све стране слике неког типа: он као дете, он у школи, он у војсци, он на венчању, он са другарима, његов писаћи сто, његове полице са књигама, иконице, крстићи,кандила… Где год да се осврнеш - ОН. Помало нам је било сабласно. Није баш да у жару младалачке љубави желиш да те посматра непознато лице где год да погледаш.Да скратим причу, сазнајемо убрзо да смо у соби покојника, а да је ћутљива и тужна жена његова мајка. Њена црнина и расположење постају разумљиви. Ни она, ни удовица нису могле да разумеју да нам тако нешто смета, јер, ето, били су ту пре нас још неки туристи, нико се није жалио, каже певачица.