ИВАНА РАДОВАНОВИЋ: ''Човек је носилац божанског лика''
11.07.2022.
21:40
МЛАДА перспективна сликара Ивана Радовановић недавно је имала изложбу слика на којима преиспитује човека данашњице коме су пољуљани темељи. Она је окренута библијској тематици, а женску фигуру је изабрала као алегорију којом приказује тананост и мекоћу. Сам назив изложбе ''Тиха светлост'' говори о човеку као носиоцу божанског лика.
Користиш библијске мотиве. Шта за тебе представља мир? Да ли је данашњи човек у овом тренутку заборавио на умереност и све оне врлине које се спомињу у Светом писму?
Мир је савршенство. Божански импулс. Као што љубав чине жртва и одрицање, тако и мир захтева одрицање од спољашњих разорних утицаја. Тамо где постоји константно ''испуњавање себе'' задовољавањем пуких конзумеристичких потреба и праћење ''трендова'' и где вришти халапљивост за стицањем, не може бити говора о миру. Ера симулакрума и симулације преобилује информацијама и насладама. Мора се направити разлика између подмиреног и угодног стила живота и унутрашњег мира. Сматрам да је брзина та која условаљава или боље рећи подстиче растројство и немир.
Како изгледа идила душе, а како крах на твојим сликама? Када можемо рећи да је млада душа остарила и може ли душа уметника остарити рано (мислимо на тренутну ситуацију, савемене догађаје)?
Идила се може наслутити кроз синергију ведрог погледа и пропратних елемената или осећаја тихе наде. Крах је само привремен, наслућиван узастопно понављајућим симболима.Млада душа остари када се угаси она раздрагана детиња живост. Игром уметник боји стварност. Некад је та игра озбиљна, понекад шашава и несташна. Све док постоји стваралачки набој упркос уподобљавању одређеним трендовима постоји и искрена уметност. Лагодност није предуслов за праву уметност.
Којим ликовним средствима се служиш да би представила алегорију?
Алегорија је, као што се да наслутити, спона свих симбола и њихових преобликовања. Управо тај разгранати систем представља неисцрпну ризницу моралних и духовних начела, очувања што сопственог тако и колективног идентитета. Најпре замислим простор који попуњавам ритмом боја и облика. Простор је углавном недефинисан уколико истичем фигуру у први план с обзиром да акценат стављам на расположење које слика носи. Однос и распоред играју круцијалну улогу.
По чему се разликују данашње серије твојих радова у односу на прошле серије радова?
Када уметник може рећи да је достојан помињања у ликовном свету?
Разликују се у избегавању приказивања савремених очитавајућих вредности у први план слике. Акценат је стављен на психолошку страну личности као и на опширно сагледавање које није уско ограничено на савремени моменат.
Различити су критеријуми поимања достојности. Свачије дело заслужује да угледа ''светлост дана''. Можда је од пресудног значаја управо свежина коју уноси у устаљен поредак. Континуиран рад даје резултате али и искреност која је очевидна у делима.
Да лi је нарација у сликарству пожељна и у којим моментима? Где осећаш више слободу, на минијтурама или на платну већег формата?
Прво треба преиспитати ко намеће правила пожељног и непожељног. У природи уметничког дела јесте да је оно интерактивно, да оставља одређен утисак на нас или нас апсолутно не дотиче садржина. Сплет симбола није нужно ''наративно и негативно''. Подстакнути на размишљање је кључ уметничког дела. Слобода је ширина. Самим тим моја љубав су велика платна. Пулс живота у једној таквој слици довољан је да увуче посматрача у свој дубоки свет.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".