Извор:Фото: Приватна архива
ЗАХВАЉУЈЋИ ЊЕМУ: Српска књижевност живи у Француској
20.07.2022.
17:55
ЖИВКО Влаховић спојио је љубав према српској и француској књижевности. Са жељом да истакне српско књижевно стваралаштво, он је одлучио да преведе дела српских књижевника на француски језик и уради још много тога за српску културну сцену.
О самој идеји Живко је говорио у интервјуу за ''Нпортал''.
Када се родила идеја да направиш везу између српске књижевности и француске?
Не верујем да је у питању веза између српске и француске књижевности, већ промовисање српске књижевности у Француској. Прво сам почео књижевним превођењем да се бавим, пре свега из личних разлога, али сам касније схватио колико заправо може један преводилац, један BloombergAdria.com
превод, тај ситни чин да донесе целој једној књижевности и култури. Можемо без икаквог устручавања говорити овде о ефекту лептира. Пет година након почетка моје преводилачке каријере сам превео прозу Александра Гаталице, Филипа Грбића, Мухарема Баздуља, Ане
Милош, Прљавог инспектора Блаже и једно 40 песника. Али страст према превођењу и љубав према Србији ме и даље вуку да промовишем нашу књижевност у вољеној Француској.
Како Французи прихватају твоје преводе?
Морам да кажем да сам досад имао поприлично добра искуства. Аутор који је доживео најбољи пријем критике је Филип Грбић. Доста очекујем од превода Еурипидове смрти Александра Гаталице који ће бити објављен догодине. Издавач га је раширених руку прихватио и
окарактерисао као ремек дело. Што се тиче песника које сам превео са колегиницама и објавио као издавач у књизи под називом Нова БХЦС поезија први том, критика је била више него солидна, у зависности од песника, неки су боље прошли, неки мало теже, али то смо и очекивали у неку руку. Издавачка кућа Славитуде ће 2023. године објавити још три антологије, које преводе студенти из Београда, Ниша, Новог Сада, Никшића, имамо и професоре који преводе…
Видећемо и тад какав ће бити пријем.
Како се током година развијала твоја преводилачка каријера и са ким планираш да
сарађујеш ?
Мислим да је моја преводилачка каријера доживела помак кад сам се преселио у Србију. У Француској сам стекао теорију и започео преводилачку каријеру, а у Србији сам од многих преводилаца добио драгоцене савете, почевши од мог пријатеља Владимира Јанковића ког
видим као ментора, од мог пријатеља и писца Александра Гаталице који ми је једног дана рекао да кад се преводи песма, циљ је да запева на циљном језику.
Мени је важна чињеница што сам наставио да напредујем и што нисам стао са превођењем. А имам много писаца у виду, волео бих да сарађујем са Владимиром Кецмановићем и Дејаном Стојиљковићем. Ту су и Весна Капор, Емир Кустурица… Од скоро сам почео да преводим Вању Булића, па ћемо видети. Циљ је опет пронаћи издавача чија се уредничка политика уклапа са књигама које преводим.
Шта заправо тражиш кад преводиш?
Највише да представљам српску културу и богатство исте. Тражим књиге које говоре о некој српској проблематици, о државној проблематици, а не дела која се баве неким европским BloombergAdria.com
питањима. Мене то не привлачи толико, а и верујем да ни Французе не занима нешто што већ читају свакодневно. Мислим да је наша култура итекако богата и поента превођења је упознати друге са нечијом културом. Сад, не кажем да сам само преводио такве књиге, али те ме
највише занимају.
2020. године си отворио издавачку кућу ''Славитуде'', како је видиш у будућности?
''Славитуде'' је отворен у континуитету једне авантуре коју сам започео 2019. године сајмом славистике. То ме је довело до отварања удружења и издавачке куће са којом сам објавио досад један регионални зборник у којем сам уврстио 35 песника, једну драму Александра Гаталице и нашу прву ауторку која пише на француском и долази нам из Босне, Хану Хот.
Одскоро ми се придружиле нове колеге и заједно водимо уредничку политику ''Славитуде''. Можете очекивати три збирке песама у октобру, ''Мало присуство '' Александре Батинић, ''Осам секунди
дворишта'' Шимона Цуботе и ''Разгледнице из прашњаве републике'' Лидије Дедуш. А 2023. очекујте други и трећи том Нове БХЦС поезије, као и антологију наших старијих песника.
Сад сам још ту, али ће ускоро други да преузму Славитуде, верујем да сам своје одрадио и да је време да други имају прилику, ''Славитуде'' је више од издавачке куће, то је један концепт који може и мора да живи без мене. А има завидан положај, везу са Сорбоном, мислим да је то
најважније сачувати.
Организујете тренутно конкурс за најбоље прозно дело објављено 2021.-2022. године у региону, да ли нам можете мало више рећи о томе?
Пре годину и по дана смо имали конкурс за најбољу збирку песама, било је преко 300 пријављених песника и тад смо схватили колико је важно дати прилику нашим писцима. Тако смо и многе упознали.
Нисмо се превише бавили прозом и схватили смо да је дошло време. Објавили смо конкурс и имали око 70 пријављених прозаиста из бивше Југославије, одличних писаца, жири је био на слатким
мукама. Нисам очекивао толико познатих издавача попут Имприматура, Буyбоок-а, Геопоетике, Дерете, Партизанске књиге, Лагуне итд… Скоро је објављен шири избор, а ове
недеље можемо очекивати и ужи. Победник ће бити преведен на француски, ''Славитуде'' ће објавити
превод и књига ће бити у продаји у Француској где ћемо је наравно и промовисати.
Какви су твоји планови за даљи рад на пољу књижевности?
Искрено, мислим да долази време да на виши ниво подигнем свој рад и да једноставно буде на пољу културе. Видим себе у министарству Културе, видим себе у француско-српским односима, верујем да не постоји профил који је сличан мом. Више пута ми је речено да морам да будем стрпљив, али не видим поенту, жеља је ту, тренутно се бавим тиме и у овом тренутку могу заиста да допринесем развитку српске културе, не само у Француској, него и у целом свету. Жан
Амаду је једном рекао: ''Никада не остављајте време времену. Оно то искористи''.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".