НОВАЦ ЈЕ ЗЛО: Војаж искрено о каријери и приватном животу

Прегледи Војажевих песама и клипови на Јутјуб платформи бројали су милионе, па ја зарада била више него одлична, нарочито за неког тако младог.

Његовим вршњацима, па и оним старијима, живот Михајла Веруовића је изгледао као бајка. Али, како све има две стране медаље тако су и њега популарност и богаство довели до тога да заборави на неке битне животне норме.

Иако многи који су прошли кроз исто о томе ћуте, Војаж је одлучио да проговори зарад вршњака и зарад себе.

BloombergAdria.com

- Некада ми се деси да станем и помислим: “Михајло, да ли си ти нормалан”? Али опет и разумем себе донекле. Дошао из стварно сиромашне приче и сам сам својим радом и вером успео да обезбедим све, па чак и више него довољно за себе и своју породицу. За успех сам захвалан и знам да је од Бога, али новац је зла ствар и све више схватам зашто, поручио је овај двадесетогодишњак и наставио:

- Ово пишем за све вас који сте мојих година јер знам да ћете у једном моменту остварити све што замислите и немојте да дозволите да у том моменту изгубите себе.

Михајло каже да је срећан што је постао свестан да се мења и што је на време схватио да мора да се врати себи, онаквом какав је био пре свега што му је донео ход међу звездама.

- Приметио сам у последње време, све ово уме да понесе и да умем да испаднем кретен у неким ситуацијама. Морам да нађем златну средину између амбиција и реалног живота. Приписаћу то летење својим годинама, свестан сам свега. Морам да се вратим себи.

BloombergAdria.com

Ове његове речи одушевиле су његове пратиоце, али понајвише родитеље те деце јер знају да им је он идол и да ће га послушати ако им се десе овакве ситуације. Прегршт порука стиже му на мреже као подстрек да истраје у борби која није лака за неког коме се успех десио преко ноћи и у раној младости.

Веруовић је у неколико наврата причао о трауматичном детињству након што је његов отац Милан рањен 2003. године током атентата на премијера Зорана Ђинђића, чији је био телохранитељ. Породица младог музичара се тада одселила у Француску.

- Када је мој отац био рањен, моја породица и ја смо морали да бежимо у Француску. Као дете сам проживео ствари које могу да се виде само на филму и то је трауматично искуство за једног клинца. У Србију сам се вратио када сам имао осам година. Прошао сам пакао од живота и требало ми је много времена да се уклопим са својим вршњацима, који нису могли да разумеју кроз шта сам прошао. Не желим од себе да правим жртву, али сам увек био као неки чудак и црна овца у друштву - рекао је Војажи додао да се тада зарекао да ће бити успешан.