КОЛИКО ЈЕ ЈАКА КИНЕСКА ВОЈСКА? Поређење са америчким снагама

Потом су најављене и четвородневне војне вежбе око Тајвана, где Кинези планирају да користи бојеву муницију. Дописник Би-Би-Сија са Тајвана Руперт Вингфилд-Хејс наводи да су, према доступним информацијама, и кинески носачи авиона и пратећи ратни бродови кренули ка Тајванском мореузу.

Он је навео да ови догађаји имају потенцијал да прерасту у озбиљну кризу. Пекинг је, подсећа, исто урадио 1996. године када је ситуација прерасла у тзв. "кризу у Тајванском мореузу". Али у то време, зоне кинеске војне вежбе биле су ван територијалних вода Тајвана. Овога пута, три од шест зона задиру у територијалне воде Тајвана. Ово је без преседана, сматра Вингфилд-Хејс, прениси Индекс.хр.

Кинеска војска је највећа борбена снага на свету, има више од два милиона активног особља, док Американци имају око 920 хиљада активних људи. У копненим снагама Народноослободилачке војске налази се више од 915.000 активних војника. САД има 486 хиљада.

Кинеска морнарица је највећа морнарица на свету. Такође, њене подморнице имају могућност лансирања пројектила са нуклеарним оружјем.

Како је пренела Ал Џазира, ваздушне снаге су такође порасле и постале највеће у азијско-пацифичком региону и треће по величини у свету, са више од 2.500 авиона и приближно 2.000 борбених авиона, наводи се у годишњем извештају америчке канцеларије, објавио је министар одбране.

Кина очигледно такође активно ради на развоју хиперсоничних пројектила, које путују пет пута брже од брзине звука. Кина је негирала тестирање хиперсоничних пројектила, али како преноси Би-Би-Си, западни стручњаци верују да два лансирања ракета прошлог лета показују да је њена војска на добром путу да их набави.

Нејасно је које тачно системе Кина развија, хиперсоничне крстареће ракете или системе за фракционо орбитално бомбардовање, а постоји и могућност да је Кина успела да комбинује ова два система.

- Кинези схватају да су далеко заостали, па покушавају да направе велики напредак како би прескочили друге силе. Развијање хиперсоничних пројектила је један од начина на који то покушавају да ураде - рекао је др Зено Леони са Краљевског колеџа у Лондону.

Како пише Би-Би-Си, Кина је у потпуности посвећена развоју будућих војних метода заснованих на дисруптивним технологијама – посебно вештачкој интелигенцији. Кинеска академија војних наука добила је мандат да осигура да се то догоди "фузијом цивила и војске", другим речима, спајањем кинеских приватних технолошких компанија са одбрамбеном индустријом земље.

Извештаји сугеришу да Кина можда већ користи вештачку интелигенцију у војној роботици и системима за навођење пројектила, као и беспилотне летелице и беспилотне морнаричке бродове. У јулу ове године, Уједињено Краљевство, Сједињене Државе и ЕУ оптужиле су Кину да је извршила велики сајбер напад усмерен на сервере Мајкрософт Ексчејнџа.

Верује се да је напад погодио најмање 30.000 организација широм света и да је имао за циљ да омогући шпијунажу великих размера, укључујући прибављање личних података и интелектуалне својине.

Међутим, чињеница да има највећу копнену војску, највећу морнарицу и треће по величини ваздушне снаге на свету не значи нужно да је реч о заиста моћној војној сили која може да се такмичи са Сједињеним Америчким Државама.

САД су 2021. године у свој војни буџет издвојиле 801 милијарду долара, док је војни буџет Кине износио 293 милијарде долара.

Кинеска морнарица, на пример, како пише Ал Џазира, има више бродова од америчке, али се флота састоји углавном од мањих пловила. Има три велика носача авиона, Лиаонинг и Шандонг. До недавно је имао само два носача авиона, док је трећи носач авиона поринут недавно, у јуну. САД имају 11 носача авиона, највише на свету.

Ваздушни универзитет у Алабами донео је детаљно поређење америчких и кинеских војних снага. Иако је трећа највећа ваздушна сила на свету, према овој анализи, Кина заостаје за Сједињеним Америчким Државама.

На пример, САД су опремљене са 426 авиона Ц4ИСР, док Кина има само 22 таква авиона. Кинеска војска има 441 авион са фиксним крилима и 118 хеликоптера, док америчка има 2.448 летелица и 1.249 хеликоптера.

Број кинеских бојевих глава је приближно 200 и очекује се да ће се удвостручити у наредној деценији. Поређења ради, Сједињене Државе имају близу 4.000 супериорних нуклеарних бојевих глава са 1.600 стратешких оружја.

Што се тиче војске, наводе се застареле командне структуре, неквалитетни кадрови и корупција.

- Лојалност Народноослободилачке армије Комунистичкој партији смањила је војне способности. Кинеска војна структура није склона ризику и има низак ниво поверења у подређене - наводи се у анализи.

Кажу да је Кина трећа војна сила на свету. Међутим, Генерал-мајор Народне ослободилачке армије Џанг Шаоџонг је рангирао војну моћ Кине 2020. године на пето место иза Сједињених Држава, Русије, Британије и Француске.

Он је ратно ваздухопловство Народноослободилачке војске сврстао на седмо место у свету због недостатка борбених авиона четврте генерације и најсавременијих дронова. Према речима генерала Шаоџонга, Кина ће постати друга највећа војна сила на свету тек 2049. године, када прославља стоту годишњицу.

Геополитички аналитичар Мангеш Савант написао је да кинески војни буџет не може да се такмичи са комбинованом моћи Сједињених Држава, Индије, Јапана и Аустралије.

- Саме Сједињене Државе троше више на националну одбрану него Кина, Индија, Русија, Саудијска Арабија, Француска, Немачка, Уједињено Краљевство, Јапан, Јужна Кореја и Бразил заједно. Може ли Кина то себи приуштити? - питао се.

- Кини недостаје глобални домет јер нема иностране одбрамбене уговоре или прекоморске логистичке базе снабдевене војним залихама. Сједињене Државе предводе НАТО и истовремено пружају одбрамбени кишобран Јапану и Јужној Кореји. Сједињене Државе имају 29.500 војника распоређених у Јужној Кореји и још 45.000 у Јапану.

- Сједињене Државе такође имају билатералну војну сарадњу са Аустралијом, Филипинима, Тајландом, Индијом, Сингапуром, Индонезијом и Вијетнамом - написао је он.

Написао је да су совјетски системи наоружања били веома тражени у Сједињеним Државама како би сазнали њихове предности и слабости.

- Известан број борбених авиона совјетске производње пребегао је током Хладног рата. Ирачки МиГ-21 је пребегао у Израел, док је совјетски МиГ-25 слетео у Јапан. Летелице су касније предате Сједињеним Државама да дешифрују техничке детаље.

- Међутим, америчке обавештајне агенције не организују на сличан начин пребег кинеских борбених авиона, јер Сједињене Државе немају интереса за застарелу кинеску технологију - наводи се у саопштењу.

Стручњак за међународне односе Тејлор Фравел је на ову тему написао да Кина једноставно није војна суперсила.

- Мало је доказа о кинеским плановима да изазову Сједињене Државе. Војна моћ Кине је минијатурна у поређењу са Совјетским Савезом, бившим противником САД.

Народноослободилачка армија признаје америчку војну супериорност. Кинески научници као што су Ксу Руике и Сун Деганг признају да је Кина економска тешка категорија, али да је војна перјаница и да ће то остати деценијама које долазе. - Сједињене Државе одржавају војну моћ без премца, а Кина није у позицији да је оспори - рекао је он.

Постоји још један аргумент који каже да је Кина неупоредива са САД, а то је искуство ратовања. Како је пренела Ал Џазира, ово је потенцијално већи проблем од велике количине релативно застарелог наоружања које ограничава борбене способности кинеске војске.

- Било је то 1979. године када је Кина последњи пут учествовала у сукобу у стварном свету у Вијетнаму - објаснио је Ши Јанг, кинески војни аналитичар из Пекинга.

Иако све ове речи говоре прилично поражавајуће о кинеској војсци, треба рећи да је то само у поређењу са Сједињеним Америчким Државама. Међутим, то не значи да Кина из године у годину војно не напредује и да не смањује јаз са САД.

- Тренутна америчка војна предност над Кином је мало вероватно да ће се одржати. Кина има природне географске предности, док америчке снаге морају да управљају скупим и рањивим експедиционим базама и логистичким линијама. Кинески одбрамбени буџет ће вероватно наставити да расте брже од потрошње САД, за коју се предвиђа да ће остати непромењен.

- Технолошки инфериорна кинеска војска ће затворити многе постојеће празнине брже него што америчка војска може да створи нове. А за многе војне сценарије, као што је сукоб у Тајванском мореузу, Пекинг ће моћи боље да апсорбује губитке од Вашингтона - наводи се у истраживачком центру фондације Карнеги.

Према речима Метјуа П. Фунајолеа, стручњака за Кину у Центру за стратешке и међународне студије, Кина заиста брзо напредује, посебно у погледу своје морнарице.

- Кина и даље доста заостаје за САД у укупној потрошњи. САД одржавају глобално присуство и имају војну имовину широм света, али кинеске снаге су много више локализоване унутар региона. Такође троше више него Кореја, Јапан и Вијетнам заједно - рекао је он за Си Ен Ен.

У погледу технологије, Фунајоле је тврдио да САД и даље имају предност у истраживању и развоју, али да Кина очигледно ради на томе да сустигне корак у одређеним областима.

- Трећи кинески носач авиона користи систем катапулта за лансирање авиона - то је напредна нова технологија. Када Кина развије свој први нуклеарни реактор за погон носача авиона, то ће бити нешто о чему ће људи почети да причају. Морамо да имамо свеобухватније разумевање простора у који Кина улаже, где Кина гради своју војску и шта то нужно значи - упозорио је он.

Међутим, указао је и на велику кинеску ману.

- САД, у добру и злу, биле су најамника у сукобима широм света прилично доследно од краја Другог светског рата, док је кинеска војска неконтролисана. Једино место где Кина не може да скочи напред, јер се заснива само на искуству, јесте кадровска компонента - рекао је он.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".