ЗАНИМЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ: Папрат, једна од најстаријих биљака

То је највећа група спора спора, са око 300 родова и више од 10.000 врста.

Тасманија се назива острвом папрати. Острво је углавном покривено зимзеленим шумама, у којима доминирају биљне врсте папрати, због чега природа личи на праисторију.

Јапански истраживачи открили су да папрат уклања зрачење из тела.

Папрат нема лишће, а оно што називамо лишћем заправо су гране са предниклима, које су послужиле као прототип будућих листова у биљкама.

Неке папрати су паразитске биљке, пуцају своје изданке дуж дебла дрвећа, формирајући неку врсту винове лозе.

У словенској и балтичкој митологији ноћу на купалишту цвети папрат, а ко нађе цвет папрати, моћи ће да му испуни било коју жељу. Заправо се размножавају ситним спорама које се развијају на задњој страни листова. Једном на тлу, споре дају нове биљке.

Црна дрвећа папрат која расте на Новом Зеланду достиже више од 20 метара висине и опсег око 50 центиметара.

У другој половини 19. века у Европи је започела мода за папрати, чак се појавио и израз „птеридоманија“. Од тада је биљка чврсто ушла у унутрашњост вртова и постала елемент пејзажног дизајна.

Стабла папрати дрвећа служе као грађевински материјал у тропским пределима, а на Хавајима се њихово шкробно језгро користи за храну.

Неке врсте папрати су отровне. Најотровнији су представници рода Схитовник, од којих се, иначе, праве антхелминтици.

(интернетотека)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".