Извор:Фото: Инстаграм принтскрин/retroanyu

Излагао недоношчад у циркусу и тако спасао ХИЉАДЕ ЖИВОТА

Извор: Нпортал

07.09.2022.

11:22

ПОЗНАТ као "доктор инкубатора", Мартин Кони био је контроверзна личност почетком 20. века, али данас је познат као херој који је спасио на хиљаде животно угрожене деце.

Раних 1900-их, многи еугеничари су популаризовали уверење да су превремено рођене бебе предодређене за смрт и да нису вредне спашавања. Но Кони је то демантовао својом изложбом у циркусу, коју је створио након што је видео да се пилећи инкубатори користе на светском сајму у Чикагу. Видео је из прве руке како инкубатори могу да врате рањиве бебе пилића са руба смрти и био је жељан да понови такав успех. И док се његов споредни циркус на Кони Ајленду затворио 1943, готово свака болница у Америци усвојила је његове апарате.

Да сте 1930-их посетили њујоршки Кони Ајленд, могли бисте да се почастите разним циркуским атракцијама и представама, а све то по ниској цени од 10 центи. Но ако сте се одважили да кренете даље низ шеталиште, за додатних 25 центи могли сте да видите преставу самозваног лекара Мартина Конија и његове револуционарне инкубаторе за бебе. Колико год то језиво звучало, управо је овај забављач без икаквог формалног медицинског образовања био најбоља нада за сву прерано рођену децу из Њујорка и околине од 1903. све до 1940. Иако је у то време изазвала тек нешто више од знатижеље, циркуска изложба Мартина Конија не само да је спасила хиљаде живота, већ је променила начин на који је свет пружао помоћ бебама рођеним пре времена. Кони родитељима није наплаћивао ништа. Можда још шокантније за оно време, примао би бебе без обзира на сталеж или расу родитеља.

Мартин Кони рођен је као Михаел Кон у Кротозyну у Пољској 1869. године. Осим тога, врло се мало зна о његовом животу пре него што је емигрирао у Америку 1888. То је зато што је, попут многих забављача, брзо променио детаље своје прошлости да одговара најпродаванијој причи садашњице.

Тврдио је да је добио европску медицинску дозволу после студија медицине у Лајпцигу и Берлину. Али, данашњи историчари сагласни су у уверењу да Кони, заправо, није био образовани лекар. Био је премлад да би похађао факултет пре него што је са 19 година емигрирао из Европе.

Кони је такође тврдио да је учио од др Пјер-Констант Будина, који се сматра утемељивачем модерне неонаталне медицине. Будиново револуционарно истраживање концепата попут крви из пупчане врпце, добробити дојења и перинаталне неге заслужни су за велика побољшања квалитете живота – и животног века – и беба и мајки у Француској почетком 20. века. Тврдио је и да је био Будинов посредник на Великој индустријској изложби у Берлину 1896. године. Вероватније је да је Кони био техничар медицинске опреме на изложби са Будином, ако су се двојица мушкараца уопште познавали. Нема доказа за њихову везу, а Кони је у то време био у Америци.

Иако је временски оквир неизвестан, Кони је успешно користио инкубаторе како би спасао превремено рођену децу, пре 1907. године. С једним је чак спасио и властиту ћерку.

Постоји једна непорецива чињеница која се чини кључном за његово целоживотно интересовање за спашавање недоношчади: 1903. Мартин Кони се оженио медицинском сестром по имену Анабел Меи. Четири године касније, Анабел је шест недеља прерано родила ћерку Хилдегард која је имала само три килограма.

Да се Мартин Кони није бавио инкубаторима, можда не би преживела. Прерано рођене бебе биле су једнако честе у раним 1900-им као и данас, али медицинска помоћ им је била мало доступна – ако је уопште и била. Као резултат тога, чак три од четири прерано рођене бебе нису преживеле.

Кони је своје инкубаторе покушао да прода па чак и донира болницама, али лекари су оклевали јер њихова делотворност није проучавана у научном окружењу. Упркос медицинском оклевању да се укључи у револуцију инкубатора, Кони није хтео да прихвати “не” као одговор. Бебе је требало спасити, а Кони је био човек који је то учинио – чак и ако то није учинио на уобичајен начин.

Године 1903. Кони је у сваком од главних забавних паркова Кони Ајленда поставио по две изложбе: једну у Луна Парку и другу у оближњој Земљи снова. Зачудо, иако је Земља снова изгорела до темеља у 1911. године, мало пре дана отварања, њујоршка полиција је спасила све инкубаторе са бебама. Дојенчад су пребачена на изложбу у Луна Парку, која је трајала невероватних 40 година. Приход од изложбе финансирао би бригу о бебама и одржавању њихових одела. До тренутка кад је Кони затворио своју изложбу у Луна Парку, видео је око 8.000 беба које пролазе кроз његов третман. Од тога је спасао животе више од 6.500 – укључујући своју вољену ћерку 1907. – што је успех већи од 85%.

Четрдесетих година прошлог века медицинска заједница коначно је озбиљно схватила концепт инкубатора за децу и почела да их укључује ​​у своју рутину неге новорођенчади у болницама. Тада је Мартин Кони успео да коначно затвори своју изложбу 1943. године. Но, чак и након што су инкубатори у потпуности прихваћени у медицинској заједници, развијени су и додатни помаци у усавршавању неонаталне неге у Сједињеним Државама. Савремена медицинска заједница усвојила је технике које је Кони усавршио. Данас, иако се једна од 10 беба прерано роди у Сједињеним Државама, њихове су шансе за преживљавање много веће него икад пре захваљујући Конијевим инкубаторима.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".

#Мартин Кони #бебе #инкубатори #занимљивости