ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Ево колико трошимо на цигарете

Домаћинства у Србији која имају пушаче у просеку издвајају око девет одсто свог дохотка на цигарете и остале дуванске производе, а ако се посматра цела популација онда трошкови за дуван износе 3,5 одсто, показало је истраживање Института економских наука (ИЕН).

Реч је о вишегодишњем истраживању о потрошњи и политикама опорезивања дуванских производа у Србији и региону југоисточне Европе, а ову разлику директор Института Јован Зубовић објашњава тиме што у око две трећине домаћинстава у Србији нема пушача.

Према његовим речима, мере које су у земљи увођене у складу са препорукама Уједињених нација довеле су до тога да се преваленција пушења смањи са почетних 50 одсто, колико је износила 2000. године, на садашњих 37 процената.

Зубовић истиче да се када се говори о трошковима пушења, не мисли само на цене цигарета и резаног дувана, већ и на трошкове здравља односно лечења болести које настају као последица пушења.

- Постоје и индиректни трошкови који се испољавају кроз повећано одсуштво са посла због болести, затим продужења пауза да би људи пушили напољу, пошто је пушење на радном месту забрањено. Тако, прелиминарни резултати нашег истраживања које ћемо објавити ове године указују на то да је просечан радни век пушча краћи за седам година од непушача - каже саговорник Танјуга.

BloombergAdria.com

Додаје да се издвајање за пушење у домаћинствима са пушачима негативно одражава на издвајање за храну, одевање а нарочито образовање.

- Наравно то мање издвајање не значи да људи мање једу, него купују храну лошијег квалитета, као и одећу а најопасније је смањење улагања у образовање јер је то улагање у будућност пре свега за младе па ће средства која се данас не уложе касније резултовати мањим приходима тој деци - објашњава Зубовић.

За разлику од хране, одевања и образовања, пушење повећава неке друге трошкове, пре свега за алкохол и боравак у ресторанима и кафићима, јер они иду уз пушење.

Истраживања ИЕН су такође показала да поскупљење цигарета за резултат има смањење броја попушених цигарета.

- Повећање цене цигарета за 10 одсто резултује смањењем броја попушених цигарета за 6,7 процената. Те је директно повезано, економетријски потврђено и статистицки је доказано да је цена цигарета најефикаснија мера за смањење пушења - рекао је Зубовић.

BloombergAdria.com

Додаје да се то посебно односи на грађане са најнижим примањима, јер ако цигарете поскупе за 10 одсто, број попушених цигарета у овој популацији се смањи за више од 11 процената, док смањење код грађана са највишим приходима износи само око 2,5 до три одсто.

Указује и да су цене цигарета у Србији међу најнижим у Европи и да је једина земља где су цене озбиљно ниже него у Србији Северна Македонија, а ако се поредимо са Европском унијом наше цене цигарета су сличне једино онима у Бугарској.

Занимљиви су и резултати истраживања рађеног 2019. године о илегалном тржишту цигарета и резаног дувана у Србији а они показују да је код цигарета илегално трзисте веома мало, испод три одсто док се више од 90 одсто резаног дувана прода на илегалном трзисту.

"Ово показује да је држава успела да се избори са илегалним трзистем цигарета али не и са овим другим, што је временом довело до тога да се број људи који користе резани дуван знацајно повећао. Њих је пре десетак година било мање од два одсто а сада их је више од шест процената, док осталих 31 одсто пушача конзумира цигарете", истакао је Зубовић.

BloombergAdria.com

Истраживање се бавило и политикама опорезивања дуванских производа у Србији и југоисточној Европи, а политика опорезивања код нас је, према речима саговорника, регулисана законом о акцизама којим је уведен концепт акцизног календара који предвиђа стопу повећања акциза на петогодишњи период.

- Акцизе се повећавају по динамици од 1,5 динара на сваких шест месеци, а у пракси се цене цигарета повећавају на сваких шест месеци за 10 динара. Када се цена повећа за 10 динара, шест динара иде на пореза и акцизе а четири динара произвођачу - каже Зубовић.

Додаје да зато није исправно рећи да је повећање цена искључиво последица акциза, јер 40 одсто тог повећања иде произвођачима.

Иначе пројекат истраживања ИЕН траје пет година а, како објашњава директор Зубовић, његова интенција јесте да се добију подаци базирани на научно-истраживачким резултатима и на основу њих види како повећање цена смањује преваленцију пушења те да се смањи потрошња на цигарете.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".