САД сутра обележава 21 годину од напада на СТЦ и Пентагон
10.09.2022.
18:10
У СЈЕДИЊЕНИМ Америчким Државама сутра ће бити обележена 21. годишњица од када су исламски терористи отели четири путничка авиона и извели највеће терористичке нападе у савременој историји.
Председник САД Џозеф Бајден обратиће се тим поводом и положити венац код Пентагона, саопштила је Бела кућа, пренео је АП.
Прва дама Џил Бајден говориће на Националном меморијалном обележју лета 93 у Шенксвилу, у Пенсилванији.
Потпредседница Камала Харис и њен супруг присуствоваће у Њујорку церемонији комеморације у Националном меморијалном центру 11. септембар.
У уторак 11. септембра 2001. године, нападачи самоубице отели су америчке путничке авионе и ударили њима у два њујоршка небодера, убивши хиљаде људи.
Овај напад остаје један од најтрауматичнијих догађаја века, не само за Америку већ и за остатак света, пренео је Би-Би-Си.
Четири авиона која су летела над источним делом Сједињених Америчких Држава истовремено је отео мали тим отмичара.
Они су затим употребљени као џиновски навођени пројектили како би ударили у зграде симболе Њујорка и Вашингтона.
Два авиона ударила су у Куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку.
Први је ударио у Северну кулу у 08:46 часова по источном времену, други је ударио у Јужну кулу у 09:03 сати.
Зграде су се запалиле, заточивши људе на вишим спратовима, и обавивши читав град густим димом.
За мање од два сата, обе куле од 110 спратова срушиле су се у огромном облаку дима.
У 09:37 часова, трећи авион уништио је западно крило Пентагона - огромног седишта америчке војске надомак Вашингтона, главног града државе.
Четврти авион срушио се у поље у Пенсилванији у 10:03, након што су путници пружили отпор.
Верује се да су отмичари намеравали да нападну зграду Капитола у Вашингтону.
Свеукупно је животе изгубило 2.977 људи не рачунајући 19 отмичара, већина њих у Њујорку.
Страдало је свих 246 путника и чланова посаде у четири авиона, у Кулама близнакињама, погинуло је 2.606 људи на лицу места или касније од повреда, а у Пентагону је страдало 125 људи.
Најмлађа жртва била је двогодишња Кристина Ли Хенсон, која је умрла у једном од авиона са родитељима Питером и Сју.
Најстарији је био 82-годишњи Роберт Нортон, који је био у другом авиону са супругом Жаклином, са којом је путовао на свадбу.
Кад је ударио први авион, процењује се да је у кулама било 17.400 људи.
Нико није преживео изнад зоне удара у Северној кули, али је 18 њих успело да побегне са спратова изнад зоне удара у Јужној кули.
Међу жртвама било је држављана из 77 земаља.
Њујорк је изгубио 441 припадника служби хитних интервенција.
Хиљаде људи је рањено или је касније развило болести повезане са нападима, а међу њима и ватрогасци који су радили у рушевинама.
Нападе је из Авганистана испланирала екстремистичка исламистичка мрежа Ал каида.
Предвођена Осамом Бин Ладеном, Ал каида је кривила САД и њене савезнике за ратне сукобе у муслиманском свету.
Отмице је извело 19-оро људи, радећи у три тима од по пет чланова и једном од четири - у авиону који се срушио у Пенсилванији.
Свака група је имала неког ко је прошао пилотску обуку и то у летачким школама у САД.
Петнаест отмичара били су Саудијци као и сам Бин Ладен.
Двојица су били из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана.
Мање од месец дана после напада, председник САД Џорџ В. Буш повео је инвазију на Авганистан, уз подршку међународне коалиције, како би искоренио Ал каиду и пронашао Бин Ладена.
Међутим, америчка војска је тек 2011. године коначно лоцирала и убила Бин Ладена у суседном Пакистану.
Наводни планер напада од 11. септембра, Халид Шеик Мухамед, ухапшен је у Пакистану 2003. године.
Од тада га држе у америчком притвору у Заливу Гвантанамо где још увек чека на суђење.
Било је потребно више од осам месеци да се рашчисти "Нулта тачка" - место на ком су се срушиле Куле близнакиње.
На тој локацији сада се налазе споменик и музеј, а зграде су поново подигнуте, али другачијег изгледа.
Завршена централна грађевина - Светски трговински центар Један илити "Кула слободе" - још је виша (541 метар) од оригиналног Северног торња, који је био висок 417 метара.
Реновирање Пентагона потрајало је нешто мање од годину дана, а особље се вратило у канцеларије у августу 2002. године.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".