КАД ПОЧИЊЕ ГРЕЈНА СЕЗОНА: Топлане траже поскупљење
22.09.2022.
08:18
ОСТАЛО је још нешто мање од месец дана до почетка нове грејне сезоне, а у топланама у Србији кажу да су спремни да у складу са прописима укључе грејање од 15. октобра.
Ремонтни радови се завршавају и топлане су у обавези да до 1. октобра доставе извештаје о ремонтима, али и предлоге уштеде. Међутим, због раста цена енергената већина њих припрема и нове ценовнике за потрошаче, па је од 60 топлана 47 тражило поскупљење, а 14 је већ добило зелено светло од локалних самоуправа.
Београд није међу градовима у којима је одобрење дозвољено и још се чека одговор оснивача, односно Града Београда.
Извршна директорка за производњу топлотне енергије у ЈКП "Беорадске електране" Ивана Калања каже да је према Одлуци о снабдевању топлотном енергијом у Београду званични почетак грејне сезоне 15. октобар, али напомиње да градска одлука каже да топлане у периоду од 1. до 15. октобра морају бити у проправности.
- Уколико у последњој прогнози претходног дана средња дневна температура буде 12 степени и ниже, топлане су дужне да покрену испоруку топлотне енергије. Од 1. октобра почињу функционалне пробе система које подразумевају проверу рада енергетских објеката, топлана и котларница. Упоредо се проверава и функционалност топловодне мреже и топлотних предајних станица како би производна и дистрибутивна постројења што боље била припремљена за предстојећу грејну сезону - објашњава Калања.
Она напомиње да грејна сезона у Београду почиње у складу са прописима и да не постоји одлука о одлагању почетка грејања и истиче да такву одлуку ни не очекује.
- Обезбеђени су енергенти за нормалан ток грејне сезоне, а свакако због целокупне енергетске ситуације у Европи, сви ми и топлане и енергетска предузећа и корисници система би требало рационално да се понашамо - сматра Калања.
Додаје да су током ремонтног периода "Београдске електране" спровеле бројне инвестиционе и ремонтне радове, као и да је у већини топлотних извора, топлана и котларница уграђена нова опрема, обновљени километри топловодне мреже и да је доста средстава уложено и у топлотне предајне станице.
Она истиче да "Београдске електране" пре свега раде на гас и да је "Србијагас" обезбедио довољне количине овог енергента и напомиње да топлане имају и обавезне резерве мазута, који служи да се превазиђе неки период у случају парцијелне или потпуне несташице гаса.
Калања каже да ће се "Београдске електране" пре свега држати одлуке о снабдевању, односно да температра ваздуха у грејаним просторијама као оптимална буде 20 степени, један степен мање или више од тога.
Прибој не зависи од увозних енергената
Неке топлане, међутим, не зависе од увозних енергената, а Прибој је једно од првих места које је добило топлану на биомасу.
Директор Марко Јањушевић каже да су са новим начином грејања трошкови топлане преполовљени, па да очекује да ће ове сезоне платити 120 до 150 милиона, уместо 250 милиона динара колико би им било потребно да морају да купе 2.000 тона мазута.
- Сада издвајамо упола мање у односу на период када смо трошили мазут. Ипак, и цена дрвета се у последњих десет гоидна удвостручила, али у односу на цену мазута и гаса ипак смо у предности. Велика корист је и што се развија локална привреда, јер набављамо сировине из Пријепоља и Нове Враоши. Пошумљеност наше општине је две трећине. Надамо се да ће цена дрвета као енергента пасти и да ће бити нека повољнија цена - каже Јањушевић.
Он, међутим, каже да то ипак није разлог да се не придруже већини топлана које траже поскупљење својих услуга.
(Еуроњуз)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".