ФЕНОМЕН МИХОЉСКОГ ЛЕТА: Зашто се зове баш тако?

Овај назив везан је за назив празника светог Кирјака Отшелника, кога Српска православна црква молитвено прославља 12.октобра. У народу, овај дан се усталио под називом Михољдан. Разлог томе лежи у календарској разлици грегоријанског и јулијанског календара.

Наиме, Српска православна црква овај празник који је у народу назван Михољдан прославља 12. октобра по новом календару, док 29. септембра по грегоријанском католици славе светог Миховила, Михаила (Архангел Михаил). Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину као и црквени календари објављени у Црној Гору у годишњаку Орлић од 1865. - 1870. године, не спомињу Михољдан, него само преподобног Киријака Отшелника. Михољдана нема ни у српском православном календару из Карловачке митрополије из 1795. године.

BloombergAdria.com

Сличан феномен код у називу празника и народних обичаја везан је за прослављање помена Светог краља Стефана Дечанског - Мратиндана. Мратиндан је дан светог Мартина којег су Срби славили на исти дан док су били по старијем календару, који је сачуван у римској цркви истога дана, по јулијанском. 

Према народном веровању након Михољдана (12. октобар) почиње период праве јесени, а наставак топлих дана у јесењем октобарском периоду се назива Михољско лето. Павле Ровински је записао да су у Црној Гори седмицу од 1. до 8. септембра (по јулијанском календару) називали михољско лето, по Михољдану 6. септембра (чудо архистратига Михаила у Хонима).

Верује се да тада настаје смена годишњих доба и почиње јесен. Календарски, она почиње двадесетак дана раније али праве промене у природи почињу баш око Михољдана.

Осим Михољско, ово лето се у нашем народу назива и сиротињско и бабије лето а и други народи имају посебан назив за њега. У Америци га такође повезују са старошћу и зову „олд вајфс“ односно старе жене, док га Французи крсте према имену свог свеца па је октобарско лето код њих, лето светог Мартина.