ИСИДОРА О ГУБИТКУ Пробудила ме је и рекла: "Мама је умрла"

 Мајчиног одласка и дана када јој је бака саопштила да је преминула, Исидора се сећа са кнедлом у грлу.

- Сада, када имам скоро 50 година, могу да кажем да је много лакше када ти неко оде рано јер ниси стигао да се за њега вежеш. Памтим како је изгледала мамина болест, шта се дешавало по кући. Онда су ме ставили код нане, а мама је отишла у болницу. Сећам се, то јутро је звонио телефон. Нана се јавила, а ја сам се правила да спавам. Пробудила ме је и рекла: "Сине, мама је умрла." Ја, ништа. Шта да радим, као дете нисам знала како да се понашам. Знам да су ми ишле сузе, али ме је било ужасно срамота и стално сам их брисала. Не да ме је нешто болело, па плачем. Него, онако, инстинктивно, животињски - испричала је Исидора која не памти мнго тренутака које је провела са мајком.

BloombergAdria.com

- Да мама није била глумица и да нема тих филмова у којима је играла, не знам да ли бих је се сећала. Оних правих успомена и емоција које те вежу за неку личност немам. Памтим како ме је ујутро будила, али немам свесних доживљаја са њом, немам разговора. Била сам дете. Дуго сам чувала неке њене ствари, а прошле године нешто и изнела из стана. Остао ми је један свилени пењоар - рекла је глумица у исповести којој је отац био неизмерна подршка.

BloombergAdria.com

- Нормално је да родитељ треба да оде једног дана, али много више боли кад иде неко с ким си проживео нешто, имаш успомене, знаш га, знаш како дише, шта размишља, како те је подржавао или не. И као мала сам била више везана за оца јер је он био поред мене чешће него мама. После, кад сам постала тинејџер, било је тренутака када ћале није могао да ме разуме, јер он је мушко. Хоћу кармин, а он то не дозвољава. Онда плачем, али више што сам љута него што немам маму - испричала је Исидора.

(Курир)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".