МАМА, УМИРЕШ ЛИ? Исповест Карлеуше: "Лежала сам и чекала"

- Никада нисам имала здравствених проблема. Без обзира на посао којим се бавим, никад нисам пила алкохол, газирано. Не пушим, не пијем кафу, лежем рано, рано устајем. Живим здрав живот и одједном осетим да се нешто дешава. Прво се јавио тај бол у листу леве ноге који је подсећао на грч", причала је Оља у емисији "РТС Ординација" о својој животној борби.

Прво је мислила да је реч о нечему безазленом, али симптоми нису нестали, само су се појачавали.

BloombergAdria.com

- То се дешавало крајем марта. Бол је био такав да када лежим, нема га. Како устанем, појави се. Да је било отока, посумњала бих, али га није било", присетила се певачица. У наредних седам дана од појаве симптома је на савет докторке интернисте урадила доплер ноге, али резултати су били у реду. Није уочен тромб.

- Враћам се нормалном животу иако и даље осећам бол. Све било ОК два дана док нисам осетила да ми је дах све краћи и краћи, као кад обучеш нешто јако уско што онеспособљава нормалан удах", испричала је Карлеуша, која је додала да није посумњала на корону јер је имала ковид годину дана раније.

- Гушење постаје све јаче, имам као спазам. Како сам имала неки стрес, закажем код кардиолога да видимо шта је. Ураде ми комплетан преглед, ехо итд, све у реду, рекала је она.

BloombergAdria.com

Њен супруг одвео је у Ургентни центар, где јој је хитно пружена помоћ.

- Докторка каже да види тромбове који су слободни. Види да имам емболију плућа, тромб је направио зачепљење, истиче певачица.

Тада почиње друга врста борбе. Суочавање са дијагнозом, прихватање болести и страх, који је неминован.

- Не постоји човек који се не боји кад му кажу да је то темпирана бомба и не можете да се крећете. Лежиш и чекаш да се тромб веже. Све то време се узима терапија, антиокоагуланти, али заправо само чекаш... Кад је доктор рекао да не смем ни до тоалета, то је за мене био крај. Све сам слушала, истиче Оља и напомиње да је изузетно важно слушати савете лекара.

Након 20 дана проведених у болници, изашла је са ходалицом напоље због атрофије мишића. Тромб се везао, следећи корак је био опоравак и редовне контроле.

- Након изласка сам кренула на разне претраге. Није био наследно, Богу хвала. Шта је узрок - не знам, али размишљам само да то остане иза мене.

Овај период проведен у болници схватила је као свој задатак, јер је одавно већ "зацртала" да ће живети између 92 и 96 година.

- Ја сам зацртала давних дана да ћу живети између 92 и 96 година, све остало ми је препона коју треба да прескочим. Није ствар живети до 92, неко какав ће тај живот да буде, каже она.

Њена болест уплашила је сина Павла који је, гледајући тату како плаче, мислио да мама умире.

- Мама, је ли тачно да ћеш да умреш?, питао ме је Павле. Кад то чујеш, није ти лако. Нашалила сам се и рекла му: 'Шта ти је, знаш ли ти колико има до 92, 96. године?, испричала је певачица и додала да је излазак из болнице био изузетно емотиван и за целу породицу. Сузе радоснице су биле неминовне.

- Сви плачу, али то су сузе радоснице. Сваком човеку на свету желим да из сваке муке изађе са сузама радосницама, закључила је Оља Карлеуша.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".