Извор:Фото: Инстаграм принсткрин/ iva_grguric_official/Јутјуб/Задруга Оффициал
"ГАЗИЛЕ МЕ И ТУКЛЕ ПО ГЛАВИ" Победница Задруге трпела насиље
19.10.2022.
10:50
ИВА Гргурић, победница треће сезоне "Задруге", описивала је најтеже животне тренутке и казала да је доживљавала озбиљно вршњачко насиље све до краја средње школе.
Победница "Задруге" тврди да је жене никад нису волеле и да су је вечито малтретирале, за разлику од мушкараца, с којима је увек лако проналазила заједнички језик.
- Мама и тата су се развели када сам имала само два месеца. Током детињства нисам имала очинску фигуру, нити мушкарца на ког бих могла да се ослоним. Због тога ми је било тешко, јер су сваком детету потребни и мајка и отац. Зато сам целог живота тражила старије мушкарце да би ми надокнадили то што ми је фалило као девојчици - започиње Ива исповест за Хит и описује детаље насиља које је доживела.
BloombergAdria.com
- Жене су ме одувек малтретирале! За разлику од њих, мушкарци су ми прилазили и постајали ми добри пријатељи. Кроз целу основну и средњу школу трпела сам језиво физичко насиље! Девојка која ме је малтретирала променила је неколико школа баш зато што је била позната по вршњачком насиљу. Имала је пик на мене, годинама ме је шиканирала, а да ме нико није заштитио. Морала сам сама да се браним! Тукла сам се са њом, није била јача од мене, али је имала своју екипу од њих шест. Нападале би ме заједно. Бациле би ме на земљу, шутирале ногама по телу и газиле по глави! То је било страшно! Чак су ме тражиле по граду да ме бију! Ничим то нисам била заслужила, једноставно им нисам била симпатична.
Како би јој помогла да се одбрани, мајка ју је уписала на борилачке вештине, а она је само размишљала како би волела да се отац појави у школи и заштити је.
BloombergAdria.com
- Тренирала сам теквондо и бокс да бих могла да се изборим с насилницама. Била сам физички јака, али нисам имала шансе против шест девојчица! Стално сам размишљала како би било дивно да ми је отац ту и да ме одбрани од њих. Тата и ја ни данас немамо најбољи однос, и то ме боли! По оцу имам брата Карла (19) и сестру Лану (14), а по мајци браћу Ивана (4), Анту (11) и Петра (13). Одвојена сам од целе моје фамилије и то ми веома тешко пада, јер они живе у Хрватској, а ја у Србији, па не можемо да се често виђамо. Са браћом и сестром се савршено слажем. Сматрају ме идолом, веселе се када дођем у Хрватску да их видим. Ипак, буде ми тешко када гледам брата и сестру по оцу јер имају оно што ја никад нисам, а то је блискост с њим. Много ме тишти и боли лош однос с татом. Ни он, а ни ја, не радимо ништа да се то промени. Волим га, али немам осећај да ми је отац. Нажалост, увек деца испаштају кад се родитељи не слажу.
- Сви ми који преживимо било коју врсту насиља требало би на то да гледамо као на подстицај да упркос свему успемо у животу. Нема падања, морамо да се издигнемо из свега лошег и будемо још јачи. Сад знам каква ћу мајка бити свом детету и да никада нећу дозволити да доживи оно што сам ја. Борићу се да имам здраву породицу и окружење.
(Информер)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".