ОД ПАШЊАКА ДО ПРЕДСЕДНИКА: Златну лопту заменио оделом

Сматра се за једног од најбољих фудбалера са Афричког континента, а то је овековечио наградама ''ФИФА-ин фудбалер године'' и Златном лоптом. Постаје тако први и једини Афрички фудбалер коме је то пошло за ногом. Непоновљиви - Џорџ Веа.

Почетак каријере

Своју живописну каријеру је започео у Либерији, али са 24 године га препознаје Арсен Венгер који га је 1988. довео у Монако. Потписао је за клуб из Француске који га је платио само 12 хиљада фунти. Наводно је сам Венгер отишао у Африку како би довео Веу. Тада први пут осваја награду најбољег фудбалера са Афричког конитнента.

У 9 утакмица постиже 4 гола и успева да 1992. са Монаком дође до финала Европског купа победника купова - трећег по важности европског такмичења.

Парк принчева

Након успешне године са Монаком у Европи, потписује за Пари Сен Жермен са којим осваја два купа и француску лигу. У сезони 1994-95 осваја наслов најбољег голгетера најбољег такмичења европског континента, постигавши 7 голова у Лиги шампиона.

Такође, сезону раније стиже до полуфинала Европског купа победника купова и сезоне пре те - полуфинала Купа УЕФА. На 25 утакмица је постигао чак 16 голова.

Росонери

Уз непоновљиве фудбалске легенде попут Роберта Бађа и Деја Савићевића, заиграо је за Милан под Фабијом Капелом 1995. године. Прве сезоне је одмах освојио титулу Серије А, а тај успех је поновио 4 године касније.

Осетан пад у европским такмичења у Милану се догодио у овом периоду након доминације Европом раних 90их, међутим, Веа са Росонерима стиже до четвртфинала Купа УЕФА у својој првој сезони.

По доласку у Милан је наставио са сјајним партијама и успео је да освоји Златну лопту испред Дел Пијера, Клајверта, Золе, Малдинија, Батистуте и многих других легенди ове игре.

Острвска епизода

На позајмицу је отишао у Челзи 2000. године где је бриљирао упркос позним годинама. Те године није озваничен његов трансфер у Челзи, али је на крају сезоне 1999/00 потписао за новог-старог учесника Премијер Лиге - Манчестер Сити. За грађане је одиграо 11 утакмица у свим такмичењима и постигао 4 гола, пре него што је исте 2000. године напустио клуб након свађе са менаџером клуба. Наводно му је сметало што није започињао утакмице, већ је углавном почињао са клупе.

Каријеру је наставио у Олимпику из Марсеља, а након тога у Ал-Џазири пре него што је озваничио своју пензију у 37. години.

Многи га карактеришу као претечу модерних нападача који су били одлични и ван шеснаестерца. Он, Ромарио и Роналдо су променили игру, објашњавао је Тијери Анри, један од најбољих нападача свог времена.

Напад на председништво

Након другог грађанског рата у Либерији, он је објавио да планира кандидатуру. Био је веома популаран, али због мањка формалног образовања није предњачио у тој трци. Освојио је скоро трећину гласова у првом кругу те 2005. године и око 40 процената у другом кругу. Није успео да дође до позиције, али је наставио са својом политичком каријером. https://www.youtube.com/watch?v=5pfofLAExcY

Године 2017. се поново кандидовао, али овај пут је успео да уђе у други круг са око 38 процената гласова. У наредном гласању је свог директног противника дотукао са више од 60 одсто гласова.

На инаугурацији су присуствовали и Дидјер Дрогба и Самјуел Ето. Тако је обележио прву демократску транзицију Либерије после 74 година. Свој програм је окарактерисао бескомпромисном борбом против корупције, реформом економије и борбом против неписмености.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".