Водитељка вест о смрти вољеног сазнала од колеге

Шта се догодило тог кобног 18. јула саопштила јој је мајка. После првобитног шока, колега Младен Мијатовић потврдио јој је да је у паду авиона, који се срушио неколико стотина метара од аеродрома код Ечке, погинуо њен тадашњи дечко, што је водитељку сломило.

Са Владимиром је била у емотивној вези годину и по, заједно су прославили рођендане у јуну и, мада су ставили тачку на љубав, остали су добри пријатељи. Александра је открила да је он заувек обележио не само њен, већ живот свих који су га познавали.

- Мама је плачући понављала Булат, Булат. Тако је звала Владу. Пренула ме је из сна, а пошто сам знала да је он сјајан пилот, није ми пало напамет да је могло нешто да се деси. Позвала сам колегу Младена који је извештавао о догађају. Уз коментар да је слика лоша, рекао је да ће ми се јавити. Када ми је јавио да пилот, нажалост, није преживео, занемела сам - почела је своју исповест.

BloombergAdria.com

- Шок и неверица су једини осећај у овом тренутку. Као да вам неко стисне душу и срце, и не можете да дишете - рекла је она.

Александра и Владимир не само да су рођени исте године, у јуну, већ су одрасли и у истим вредностима.

- Волели смо да гледамо старе филмове, као што су "Пробујало са вихором" и "Доручак код Тифанија". Само нам је "Топ ган" био дражи. Повезивала нас је и љубав према Ечкој, одакле је моја бака, а он је тамо одлазио због аеродрома. Када ме је први пут повео, остала сам са његовим колегама код хангара. Док је изводио акробације толико сам вриштала од страха да су се сви смејали. лако је било божанствено, нисам смела да гледам. Објашњавао ми најбезбеднији кад је авион на вечикој висини јер, шта год да се деси, има времена да реагује. Кад се спусти ниско, најважније је да не изда машина - причала је новинарка.

Очевици који су кобног дана били на околним њивама износе различите тврдње. Једни наводе да се није чуо мотор, други кажу да јесте. Александра се сећа да је држала затворене очи и први пут када је са Владимиром летела тим истим "злином".

- Седела сам напред, он је био иза. Испред мене су били командна табла и управљач, Влада ми је причао како се балансира, да авион мора да буде у равни са хоризонтом. Без најаве је пустио команде и све снимио. То ми је најдража успомена -  рекла је Александра.

Убеђен да је рођена за пилота, организовао је колегу да јој даје часове летења.

- Знала сам да нема шансе да сам баш толики таленат, па сам замолила пилота да преузме команде, али пре него што смо узлетели договорили смо се да учинимо Влади и да управљам. Авион има две папучице, једну сам нагазила толико јако да сам слетела са стазе и левим крилом умало завршила у њиви са кукурузима. Смејали смо се томе, а Влада, који је поред нас летео, поред ном, почео је да изводи акробације. На небу то изгледа величанствено, жао ми је што нисам снимила. Сад поготово - причала је и додала:

BloombergAdria.com

- Једва је чекао да почне обуку на авиону Галеб 4. Тај авион су направили наши људи, у великој Југославији. Поносили смо се тиме и шалили како смо се нашли јер смо носталгични Титови пионири. Владимир је био необичан, упоран, вредан, пун елана. Моје другарице су говориле да је џентлмен, звале су га даса, а мени је био витез.

- Понекад је био врло директан комуникацији, али сви су знали да то не ради из зле намере. Напротив. Када сад мислим о њему, кроз главу ми пролази да је ризик био саставни део његовог карактера, тежио је висинама. Летење је за њега било слобода, на небу се осећао најбоље и најсигурније. Толико ме је навукао акробације да ми класични летови више нису занимљи. Уз њега сам научила шта је а је страст - рекла је.

Свесни да им планови за будућност прилично разликују договорили су се да заврше емотивну везу . Али и даље нису могли једно без другог. Нису ни покушавали да нађу емотивне партнере, па су да би олакшали раскид, испланирали да се виде и посвађају се.

- Нашли смо се на Земунском кеју. Дуго смо шетали и разговарали и кад смо закључили да је то то, одлучили смо да идемо кућама. Он је онда рекао да је то безвезе, да то могу кад хоћу, али прво да нешто поједемо. Ушли смо у ресторан, убрзо је стигла музика за наш сто и кад су почеле песме Арсена Дедића, заборавили смо на расправу. Кући смо пошли заједно, загрљени - рекла је Александра.

Александра памти да ју је питао, док је причао о смрти неких колега, да ли би она жалила за њим ако би погинуо.

- Рекла сам му да се не шали с тим, а он је равнодушно узвратио: Па шта и ако ми се то деси? Знам да не би волео да нас види да тугујемо. Увек се шалио: 'знаш ти да сам ја најбољи акробатски пилот у Србији? Зато што сам једини цивилни. Летење је волео свим срцем и на крају је ту љубави животом платио. Јасно ми је све. Једино не схватам зашто људи најчешће умиру од онога што највише воле. Јер, ко може да каже да легендарни Ајртон Сена није био добар возач Формуле? Он је возио са свом животном страшћу, а такав је био и Владимир - завршила је Александра.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".