ОГЛАСИЛА СЕ ВЕСНА ПЕЋАНАЦ: Страшне ствари доживљавам

Дужи низ година је волонтер у удружењу које помаже особама са посебним потребама. О животу ове глумице се доста писало у медијима, а сада је открила како се бори са недаћама са којима се и даље суочава: 

- Већ годинама волонтирам овде. Са њима сам ишла код патријарха Иринеја за Божић и Нову годину. Рекао је да ова деца нису са посебним потребама него деца са посебним молитвама. Много пута се ми учимо од њих јер је ту толико радости и доброте. Слоган ове куће је да живимо заједно у љубави, да живимо здравије и да живимо у радости до 100. године. Када имаш неку невољу и када те заспу са свих страна негативни људи са негативним коментарима дођем овде. Откако је мој муж отишао, страшне ствари доживљавам, али овде налазим мир. Живот је леп. Бесплатно смо га добили од Бога. Бесплатно смо добили све своје таленте да достигнемо могућности и своје домете. Себе остварујемо како би са тим талентима унапредили већ унапређено унапређење- започела је Весна. 

BloombergAdria.com

- Од младости и детињства нисам волела да радим по кући када ме мама тера. Да би се одупрела томе певала сам. Тако да ја стално певам. То је рецепт. Било да сте тужни или срећни, када сте ван себе - само певајте. Није важно да да ли је због радости или туге. Јадан мој комшилук. Ја не знам да певам, а морам и то ме одржава. Зато и певам у хору да би се ослободила стреса, то је лек и исцељење – рекла је глумица у емисији “Викенд на К1”, а затим објашњава зашто сматра да смо сви Божија деца.

- Свакодневно људи треба да раде добре ствари јер сви ми смо Божија деца. То су нам све браћа и сестре. Како растемо престајемо да будемо деца, али остајемо Божија деца. Бог нас посматра, даје нам задатке, даје нам искушења, како би се ми променили и тргли како не бисмо били успавани и лењи. Сваки човек сам себе разбољева и сам себе исцели снагом своје вере – рекла је искрено глумица. 

Затим је открила шта је њена животна снага: 

- Живот је борба од првог дана, али борба за бољи живот. Ако нећеш да се прихватиш борбе, ко ће да се бори за тебе. Ако нећеш да једеш, ко ће да једе уместо тебе. Дневно треба да ходаш бар 7.000 корака. Људи у затворима осуђени на доживотне робије имају један сат да ходају и шетају по дворишту, а то раде да би живели.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".