Извор:Фото: Принтскрин/Јутјуб/moler2008
РАДМИЛА САВИЋЕВИЋ "Нисам играла зле жене, осмех би ме издао"
11.11.2022.
15:46
ЈЕДНА од највећих српских и југословенских глумица свих времена, Радмила Савићевић, напустила нас је пре двадесет и једну годину, 8. новембра 2001. године.
Осим маестралних улога због којих је никад нећемо заборавити, Радмила је иза себе оставила безброј анегдота и чувених реплика које и данас цитирамо.
Радмила Савићевић уживала је велику популарност и наклоност публике и сматрана је једним од симбола југословенског глумишта.
Рођена је 1926. године у Крушевцу као Радмила Миленковић. Мајка Цана је била самохрана кројачица, а осим Радмиле, имала је и два сина. Једном приликом, глумица је истакла да је свој оптимизам и ведар дух наследила управо од ње.
BloombergAdria.com
- Оптимизам носим у себи и наследила сам га вероватно од мајке. Смех је срећа, здравље и свим људима бих препоручила да се смеју кад им је најтеже. Испричаћу вам нешто... Била сам млада, тек сам се удала. Моја свекрва Љубица, простирала је веш који је сама опрала. Зимско време, снег, конопац се покида и све паде. А она је стајала и смејала се. А морала је све из почетка да уради. Ето, то су искуства, која се ваљда и годинама стичу и носе у себи - рекла је глумица за Блиц давне 1997. године.
Иако одрасла са једним родитељем, а у кући је "била гужва", Рада је имала срећно и безбрижно детињство, а глума је привлачи од најранијег детињства.
- Осим путера и шљива, волела сам да се играм позоришта, волела сам да се бијем са дечацима, да правим „костиме“. Рецимо, једнога дана сам узела од маме велики комад праве свиле и спустила се у двориште, отворила врата од обора и истерала „тамношње“ прасе. Затим сам окачила свилу и, позориште је било готово... Било је ту и балета и комедија и трагедија, у хаљинама од папира и крунама „од злата". (Мале новине, Сарајево, 22. 2. 1981.)
Одмах по завршетку школе постала је члан Крушевачког позоришта, са којим је гостовала по целој Југославији. Године 1947. придружила се Нишком народном позоришту, а потом се вратила у Крушевац. Комитет је вратио у родни град уз образложење: "Зашто би Рада забављала Нишлије, кад може и наше?"
Године 1956. постаје стални члан позоришта у Нишу и ту игра у око четрдесет комада. Савићевићева је касније признала да је у то време маштала да каријеру настави у Сарајеву, али када јој је Меша Селимовић, директор Сарајевског народног позоришта, понудио ангажман, она је одбила.