Извор:Фото: Профимедиа

НАУЧНИЦИ ДОКАЗАЛИ Ове слике дижу расположење! Неодољиве бебе

Извор: Нпортал

10.12.2022.

18:10

БЕБЕ животиња су више него слатке и умиљате — оне су еволуциона чуда која се ослањају на свој љупки изглед како би преживеле.

Када видимо одраслог лава, осећамо се уплашено, али када видимо младунче лава, инстинктивно желимо да га мазимо или да се бринемо о њему. Због чега?

Испоставило се да постоји научно објашњење за људску реакцију на бебе животиња.

Аустријски етолог и зоолог Конрад Лоренц је 1943. године први говорио да све бебе — било људске или не — деле специфичне особине које су универзално неодољиве. Ове особине укључују велику главу, мало тело, ситан нос и уста, округли образи и високо чело.

Лоренц је овај шаблон назвао "бебећа шема". Научници верују да ове особине, било да су код људских или животињских беба, код људи буде исту инстинктивну реакцију.

- Наша новорођенчад и мала деца – као и већине врста – имају одређене специфичне особине - рекао је за ББЦ Дејвид Бараш, професор психологије на Универзитету у Вашингтону који проучава понашање људи и животиња.

Али није само изглед бебе оно што изазива реакцију. Људи такође реагују на понашање које имају и људске и бебе животиња. На пример, неспретан ход бебе слона подсећа нас на неспретност којој сведочимо код наших малишана, и изазива исту реакцију.

Истраживања показују да наклоност према новорођенчади почиње да се обликује у нашој психи када имамо само три године, а касније бива ојачана друштвеним нормама које кажу да морамо да се бринемо о својој деци.

Научници верују да је наш инстинкт да бринемо о бебама вероватно био еволуциона адаптација јер "свака предиспозиција да будемо посебно добронамерни према створењима која испуњавају ''бебећу шему" била је фаворизована природном селекцијом.

И наша жеља да физички додирнемо или држимо бебе, такође је мотивисана овим стимулусом који покреће биолошку реакцију у нашем мозгу, било да држимо пахуљасто маче или само гледамо слике беба животиња.

- Знамо да (када видимо младу животињу или дете) постоји заиста брз налет активности у орбитофронталном кортексу, делу мозга који је укључен у награђивање - објашњава Елоиз Старк која проучава интеракције родитеља и деце на одељењу за психијатрију, на Универзитету у Оксфорду.

(Национална географија)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".