Извор:Фото: Википедија
ПРЕ 149 ЛЕТА ПОЈАВИО СЕ ДИНАР Која новчаница је највреднија?
13.12.2022.
13:15
СРПСКИ динар 12. децембра 1873. године, службено је уведен као новчана јединица, чиме је из оптицаја уклоњено 40 врста страних монета: дуката, форинти, талира...
Од тад до данас, наша национална валута је остала један од важних симбола наше земље.
- А кроз историју, дизајн наших кованица и новчаница је био веома леп, па неке од њих делим с вама, укључујући и приказ првог динара, из времена Кнеза (касније краља) Милана Обреновића, написао је на јучерашњу годишњицу престолонаследник Александар Карађорђевић на свом Инстаграм профилу.
Српски динар се према писаним изворима може сместити у 1214. и време владавине Стефана Првовенчаног. Током читавог средњег века се, због повлачења злата из оптицаја, кује новац од сребра. Самим тим, ковнице су биле смештене у близини великих рудника сребра: Трепца, Рудник, Ново Брдо, Сребрница итд. Српски динар престаје да се кује 1459. падом Деспотовине.
Под Обреновићима почиње ковање новца од бакра са кнезом Михаилом на аверсу, а од 1875. и у сребру са ликом Милана Обреновића. Први новац од злата кован је у 1879. и имао је номиналну вредност од 20 динара.
Новчанице су у Србији штампане такође од 19. века. Прве су пуштене у оптицај 1884. у време отварања Привилеговане народне банке Краљевине Србије. Новчаница је имала вредност од 100 динара, а израђивана је по узору на 100 белгијских франака.
Данас се динар употребљава још и у Ираку, Јордану, Кувајту, Алжиру, Бахреину, Либији, Судану и Тунису.
Ако код куће имате ових 10 динара, можете добро да се опарите.
BloombergAdria.com
Стара српска новчаница од 10 динара данас вреди на хиљаде евра, а ако је имате негде код куће, можете добро да се опарите.
Изузетно је вредна зато што је ретка, посебно што је највећи део тих новчаница изгубљен. Реч је о банкноти из 1885. године.
Колекционари у Србији тврде да последњих година за њу може да се добије и до 8.000 евра. Цртеж за ову новчаницу (односно за неемитовану новчаницу од 10 динара државног издања из 1876. године) израдио је, по мишљењу проф. др Ненада Симића, познати српски сликар Ђорђе Крстић (1851-1907).
(Курир)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".