РЕТРОСПЕКТИВА 2022: Шта је обележило ову годину?
31.12.2022.
20:00
СТАРА 2022. година је обележена бројним догађајима, како на домаћој, тако и на иностраној сцени.
Србија
Сам почетак године је Србији донео почетак примене иницијативе "Отворени Балкан", који је од 3. јануара на снази. Врло брзо је затим и дошао на ред и Уставни референдум.
Грађани Србије су се већински определили да желе промену и одлучено је да се измени Устав у делу који се односи на судску власт.
Пилот Војске Србије потпуковник Дејан Станојевић је приликом реализације задатка извиђања у оквиру мисије УН-а у ДР Конго страдао 29. марта. Утврђено је да је на хеликоптер којим је управљао пуцано са земље, те да се летилица срушила и запалила.
Трећег априла су грађани Србије излазили на изборе, а на општим изборима у Србији је за председника Србије поново изабран Александар Вучић, док је Српска напредна странка освојила највише мандата. Крајем јуна је Александар Шапић преузео у Старом двору званично дружност бившег градоначелника зорана Радојичића.
На северу Косова и Метохије се 31. јула огласила сирена за узбуну, када су јединице РОСУ започеле преузимање градова на северу Космета. Срби из тих крајева су поставили барикаде и блокирали путеве. Сутрадан је након консултација почело повлачење.
Августа 23. је преминуо српски генерал, политичар и народни посланик Божидар Делић који је учествовао у одбрани земље током НАТО агресије 1999. године. Такође, учествовао у рату у Босни и Херцеговини, као и на Дубровачком ратишту.
Након скупова који су се противили одржавању параде поноса, 27. августа је отказан Европрајд. Истог дана је председник Србије објавио да ће нови стари мандатар бити Ана Брнабић. Министарство унутрашњих послова Србије је 13. септембра забранило шетњу у оквиру "Европрајда 2022" по предвиђеној рути. Ипак, шетња је 17. септембра одржана, а у Београду је дошло до сукоба и ухапшено је 64 особе, док је више десетина повређених.
Другог новембра је Војска Србије оборила дрон изнад Рашке који се кретао из правца Косова и Метохије. Два дана касније је након састанка у Звечану саопштено да ће Срби напустити све институције на Косову и Метохији. Ова ситуација је ескалирала 14. децембра када је дошло до насилног заузимања зграда општине у Северној Митровици. Влада Србије је донела одлуку о враћању српске војске и полиције на Космет и уручила је уахтев КФОР-у 16. децембра.
После борбе са леукемијом је преминуо у Риму 16. децембра Синиша Михајловић у 54. години живота, фудбалер и тренер, али и селектор репрезентације Србије.
Регион
У Црној Гори је почело бурно, већ 4. фебруара је изгласано неповерење Влади Здравка Кривокапића, а за ову одлуку су гласали и тада доскорашњи партнери из посланичког клуба Црно на бијело.
Мађарска је 10. марта изабрала прву жену на функцији председника Каталин Новак, она је на дужност ступила 10. маја.
Хрватску су затресле вести о срушеном дрону Совјетске производње у близини Загреба 11. марта. Није било повређених, нити страдалих, а дрон је био извиђачки.
У Мађарској је 3. априла владајућа коалиција коју предводи Виктор Орбан освојила четврти узастопни мандат са више од 50 одсто гласова.
Црна гора је 28. априла добила нову, 43. владу, на чијем челу се налазио Дритан Абазовић.
Македонску православну цркву, односно Охридску архиепископију је канонски признала Васељенска патријаршија 9. маја. Тим поводом је одржана "Литургија помирења" између Српске православне цркве и Македонске православне цркве, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан у Саборном храму Светог Саве у Београду 10 дана касније. Српска православна црква је доделила томос о аутокефалности 5. јуна.
Осмог јула је Влада Црне Горе са 13 гласова "за" од присутних 18 министара усвојила дугоочекивани нацрт Темељног уговора са Српском православном црквом. Уговор је потписан 3. августа.
Крвавог 11. августа је на Цетињу у пуцњави погинуло 11 особа међу којима је и нападач. Тродневна жалост је проглашена на територији Црне Горе, а овај злочин је потресао цео регион.
Влада Црне Горе је поново "пала" 20. августа када је изгласано неповерење у Скупштини Црне Горе. Присуствовао је 51 посланик, а 50 њих је гласало за неповерење. Црногорска политичка нестабилност се наставила када је 22. септембра 41 посланик потписао иницијативу за смену актуелног председника Мила Ђукановића због кршења Устава.
У Босни и Херцеговини је на општим изборима 2. октобра су изабрани Денис Бећировић, Жељка Цвијановић и Жељко Комшић за чланове председништва. На месту председника Републике Српске је Милорад Додик. Ипак, 8 дана касније је на хитној седници ЦИК-а БиХ донета одлука о поновном пребројавању гласова за председника Републике Српске. ЦИК је потврдио победу Милорада Додика 27. октобра.
Свет
Након петогодишњих тензија на истоку Украјине, дошло је до ескалације сукоба 17. фебруара. Рат је захватио овај простор, а Владимир Путин је 21. фебруара већ признао самопроглашење Луганске и Доњецке Народне Републике.
Дан пред годишњицу почетка бомбардовања СР Југославије, 23. марта, преминула је Медлин Олбрајт, политичарка и дипломата која се залагала за НАТО агресију 1999. године.
Француски председник Емануел Макрон је 24. априла реизабран за председника Француске, победивши Марин ле Пен у другом кругу.
Први пут у историји је Шин Фејн, предоминантно ирска републиканска странка, освојила највише посланика након избора за Скупштину Северне Ирске, региона под контролом Уједињеног Краљевства.
Врховни суд САД је 24. јуна поништио пресуду "Ро против Вејда" из 1973. године којом су гарантована права за абортус.
Осмог јула је свет потресла вест о смрти Шинза Абеа, бившег јапанског премијера који је упуцан на предизборном митингу у Нари. Док је држао говор, на њега је пуцао Тецујо Јамагами.
Председник САД Џозеф Бајден је потврдио да је ликвидиран лидер "Ал Каиде" Ајман ел Завахири у Авганистану 2. августа.
Михаил Горбачов, последњи лидер Совјетског Савеза је преминуо 30. августа.
Осмог септембра је преминула краљица Елизабета Друга, а наследио ју је краљ Чарлс Трећи. Она се уписала у историји као други монарх са најдужим стажом.
Борис Џонсон је раније најавио да ће поднети оставку, а Лиз Трас је изабрана за нову премијерку Уједињеног Краљевства. Она је то и званично постала 6. септембра. Ипак, 20. октобра је поднела оставку. Њу је заменио Риши Сунак 25. октобра када га је званично именовао краљ Чарлс трећи.
Иран су погодили протести 23. септембра због смрти Махсе Амини, а у тим протестима је страдало више десетина људи.
Коалиција десних странака је однела победу на парламентарним изборима у Италији. Предвођени Ђорђом Мелони, 25. септембра су тријумфовали. Она је положила заклетву 22. октобра и постала прва жена премијер Италије.
Лула да Силва је однео победу на изборима 30. октобра за председника Бразила, победивши противкандидата Жаира Болсонара у другом кругу у тесној борби.
Светско првенство у фудбалу је почело 20. новембра, а одржало се у Катару. Први пут је арапска држава била домаћин такмичења. Србија је испала у групној фази такмичења. Шампионску титулу је понела кући Аргентина по трећи пут у историји. Иначе, 13. децембра је осам особа ухапшено под сумњом за корупцију око организације Светског првенства у Катару, укључујући и потпредседницу Европског парламента.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".