ВЕКОВНА ТРАДИЦИЈА: Српска застава од 11. века до данас
23.12.2022.
17:10
ЗАСТАВА је понос и симбол сваке државе са јасном историјом и традицијом увезеном у сваку боју и грб.
Застава Србије је прошла кроз многе промене кроз дуговековну историју. Прве заставе почињу да се појављују на двору током 11. и 12. века као обележје племића.
Једна од најранијих застава је настала за време краља Владислава што сазнајемо из списка жупана Десе, који је у Дубровник послао делегацију како би вратили ствари из благајне његовог оца. Једна од враћених ствари је и двобојна црвено-плава застава.
Стефан Урош Дечански је у бој на Велбужду понео жуту или зелену заставу, док је његов син - цар Душан Силни - користио бели стег са двоглавим орлом, претендујући на византијско наслеђе.
Симболика средњег века се преноси кроз векове, чак и после пораза на Газиместану, али и пада у турске руке. Све до Карађорђа и Милоша Обреновића се преноси усмено, а тада креће и веза са средњовековни државама и идентитетима. Карађорђева устаничка застава је имала мотив крста који је окружен оцилима, што се до дан данас задржало. Такође, ту су мотиви круне, али и вепрове главе са стрелом међу очима, што је био географски симбол Шумадије.
Приликом борби устаници су носили заставе са симболом крста, један од доказа је и фамозна слика Паје Јовановића. Симболика тог периода се везује за хришћанство из очигледних разлога - борба против исламске империје, али и осликавање идентитета једног народа.
Србија је успела да се избори за аутономију у оквиру Османског царства, а широм Европе се јавља идеја о националном идентитету. У Сретњеском уставу из 1835. године је Кнежевина Србија одредила изглед своје званичне заставе.
- Боја народна српска јест отворено - црвена, бела и челикасто-угасита. Грб народни српски представља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто ка крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем с десне стране од храстова, а са леве од маслиновог листа - записано је у глави другој Сретњског устава.
Овде се јасно види другачији распоред него што је данас, а уместо плаве се наводи "челикасто-угасита" боја. Одабир није случајан, а сматра се да је инспирисан француском револуционарном заставом. Крст са оцилима на штиту је оивичен гранчицама маслине и храста. Устав је укинут, а три године касније, доноси се нови и Милош Обреновић инсистира на сличности са руском заставом.
По први пут се користи данашњи распоред боја - црвено-плаво-бела. У леви горњи угао заставе се налазе четири звездице чиме се симболише оданост султану, с обзиром да је Србија и даље била под Турском влашћу, иако аутономна.
Милан Обреновић бива проглашен за краља и Србија 1882. године мења заставу, сада већ као суверена држава. Застава добија данашњи облик - крст и оцила са двоглавим орлом и круном. Овај изглед је задржан и током наредног периода.
Други светски рат је донео на ове просторе промену идеологије, те су симболи краљевства замењени комунистичким симболима. Двоглавог орла са оцилима око крста замењује петокрака звезда која ће бити главна карактеристика заставе све до 1991. године.
Данас постоје две варијанте заставе. Државна са грбом и Народна тробојка. Карактеристична црвена боја представља крв јунака која је проливена за слободу. Плаво небо представља бескрај коме се тежи, док је бело мајчино млеко које храни децу Србије.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".