ИЗНЕНАДИЋЕТЕ СЕ: Овако је Карађорђе стварно изгледао (ФОТО)

Сачувани портрети знаменитих историјских личности (владара, војсковођа, духовних лица), готово по правилу приказују глорификовани "имиџ" личности са слике. Аутори таквих портрета били су најчешће агнажовани од двора са намером да прикажу одређену личност у што маркантнијем и озбињнијем издању, да остави утисак на посматрача.

Дешавало се да сликари због тога намерно или ненамерно потпуно промене представу неке личности, а самим тим и перцепцију свих каснијих посматрача и проучаваоца. 

Један од таквих примера међу знаменитим личностима српске историје, био је и вожд Карађорђе.

Његов најпознатији портрет у ком је приказан као грациозни владар и војсковођа, настао је након слома Првог српског устанка. Био је то рад руског дворског сликара Владимира Лукича Боровичког из 1816. године. Портрет је настао у периоду док је Карађорђе узалуд чекао на аудијенцију и пријем код руског цара у Петрограду. Иако то није једини Карађорђев портрет, он је свакако најпознатији. 

Оригинал "Портрета Карађорђа", аутора Владимира Лукича Боровиковског (1757-1825) је изложен у Народном музеју у Београду. Поменути портрет као и остале сликовне представе српског вожда настале су у периоду када је он био у емиграцији. Велики број његових приказа настао је и у деценијама и годинама након његове смрти. 

Карађорђев владалачки лик посебно је популарисан у време владавина његових потомака: сина Александра (1842-1858), унука Петра (1903-1918) и праунука Александра (1918-1934).

BloombergAdria.com

"Његови очи су пуне некакве туге", записао је оновременик о изгледу вождовом на тој слици, и чини се да је, тумачећи ондашње записе њему блиских људи, доживео нервни слом након пропасти устанка те да је патио од меланхолије или депресије (мада се то у оно време није тако звало).

Већ је тада, наиме, био жива легенда у Европи, будући да је 1812. мађарски драматург Иштван Балог написао позоришни комад "Црни Ђорђе", премијерно изведен августа месеца те године, да је Пушкин 1820. написао "Песму о Црном Ђорђу", да је ирски песник Џорџ Кроли написао баладу, да је Његош свој "Горски вијенац" посветио "праху оца Србије".

Чак је и Оноре де Балзак у свом роману "Почетак у животу" одредио неког Црног Ђорђа за деду једног од главних ликова, а наводно је и презиме Карамазових у славном роману Достојевског делимично инспирисано његовим префиском „кара-“, који је популаризован у Русији баш захваљујући његовој легенди.

НАЈОРИГИНАЛНИЈА СЛИКА

У току Првог српског устанка, односно постојања Устаничке Србије (1804-1813), Карађорђе је био неприкосновени владар државе и народа. Обзиром да се та држава налазила од почетка до краја свог постојања у рату, вожд није имао прилике да се као сваки други владар борави у двору и ужива све благодети владарског положаја.

У прилог томе сведочи и недостатак његових ликовних представа. Карађорђе није био у прилици да позира сликарима и популарише свој лик. За читаво време трајања устанка настала је само једна његова слика и то на бакрорезу из 1805. године. Њу је сачинио руски бакрорезац Алексеј Осипов. 

BloombergAdria.com

Овај приказ Карађорђа, који се сматра најаутентичнијим, приказује вожда у потпуно другачијем издању од оног каквим га ми најчешће перципирамо на основу најпознатијег портрета.

Карађорђе је приказан као сувоњав човек, танких бркова, великог чела и са мање косе. Бакрорез је потписивао "Георгија Петровича Черног, витеза руског Ореда Александра Невског" - како је забележио аутор.

СЕЋАЊЕ САВРЕМЕНИКА

Карађорђе је потекао из сиромашне породице, а свој надимак добио је због свог мрачног изгледа и црних очију, као и због своје тешке нарави.

Вук Караџић наводи да је имао велики нос по коме га је било лако препознати. Вук такође наводи да је српски вожд имао висок, пискутав и баршунаст глас, који је врло вероватно уништио конзумацијом ракије.

Постоји анегдота да су Руси при првом сусрету били одушевљени његовом високом појавом и телесном грађом, а да су се разочарали када је проговорио.

По природи био је строг човек, преке нарави, спреман да лако убије за било какав прекшај, чак и најближу родбину. Та прекост и суровост уливала је страх свим Србима, одвраћајући их од намере да се мире са Османлијама, и приморавала их на послушност.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".