ОГРОМНА ЏАМИЈА: Шта се некада налазило на месту Скупштине

Џамију је 1585. године саградио, као своју задужбину, турски великаш са краја 16. века, Ејнехан-бег. Он је годинама управљао различитим Санџацима (судско-административним областима) у оквиру Османског царства, где је стекао огромно богатсво. Џамија је за то време била великих пропорција, па су је турски писци из тог периода поредили чак и са Аја Софијом.

Она је била сазидана од тесаног камена, али је њена градња била напуштена и дуго је стајала тако недовршена па је прозвана Батал џамија. Њен назив потиче од турске речи батал што значи — порушена, запуштена. Поред џамије је пролазио Цариградски друм, који се пружао данашњом трасом Булевара краља Александра.

Постоји легенда да је сам вожд Карађорђе, из свог топа направљеног од дрвета вишње, порушио њен минарет.

BloombergAdria.com

Објекат је скоро 150 година функционисао као исламска богомоља, док 1717. године Аустријанци нису освојили Београд. Они су по успостављању власти у Београду променили намену објекта и користили је као војни магацин.

Током опсаде града Аустријанци су својом артиљеријом оштетили џамију, тако да су Турци, када су поново "ушли" у град 1739. године, поправили грађевину и потпуно је реновирали. Међутим, већ 1789. Аустријанци су повратили Београд и задржали се у њему две године. Тада је објекат поново претпрео оштећења.

Турци су након поновног освајања Београда потпуно "дигли руке" од свих објеката који су се налазили изван бедема града, тако да су "баталили" и саму џамију и од тада су почели да је називају Батал-џамија. 

Устаници у Првом српском устанку, исто као и Аустријанци, оштећују Батал џамију, која је већ била делимично урушена.

Устаници су са Ташмајдана топовима гађали град. У то време Београд се простирао у оквирима тврђаве и завршавао се Стамбол капијом код данашњег Трга Републике. Постоји легенда да је сам вожд Карађорђе, из свог топа направљеног од дрвета вишње, порушио минарет џамије. Међутим, џамија је преживела и овај удар. Страдао је минарет, спољни зидови су били пробијени од ђулади из топова.

Турци су, под влашћу кнеза Милоша тражили да се обнови џамија. Међутим, Милош то није хтео да дозволи зато што је Врачар већ углавном био насељен српским становништвом.

BloombergAdria.com

На пољани у близини џамије, а на месту испред данашњег Дома народне скупштине, 1830. године је одржана Велика народна скупштина Србије на којој је прочитан хатишериф турског султана Махмуда ИИ о правима Срба и султанов берат којим се кнезу Милошу Обреновићу потврђује право наследног кнеза. Након одласка Турака из Србије, 1867. године, Батал џамија је била срушена, али је читав крај још дуго времена носио назив по њој.

Остаци џамије, као и турско гробље које је окруживало простор уклоњено је тек 1878. године, у периоду када је и Кнежевина Србија званично добила независни статус.

Градња саме скупштине је текла веома споро, па је до 1910. године изграђен само сутерен зграде. Бурни историјски догађаји, утицали су на то да до завршетка Првог светског рата, 1918. године здање буде изграђено само до нивоа првог спрата.

Након завршетка рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одлучено је да радови буду обновљени. Због смрти архитекте Илкића, руковођење радовима, који су се тицали не само измена већ и рестаурације изгубљених нацрта, поверено је његовом сину архитекти Павлу Илкићу. Према обновљеним пројектима, изградња је настављена 1920. године. Најпре су морали да се обнове завршени делови, који су пропали, јер нису били заштићени у току четири ратне године.

Обновљена градња Дома Народне скупштине ишла је такође споро и трајала је до 1926. године када је потпуно обустављена. Као један од разлога споре градње, као и прекида радње, неки наводе страх краља Александра Карађорђевића да је здање уклето и да ће он по његовом завршетку страдати.

Неки од савременика причу и „уклетом здању” су подкрепљивали причом да је градња почета на погрешном месту — јер се према народном обичају кућа не зида на раскрсници путева, а такође на простору где се налази Скупштина некада налазила једна од три римске некрополе. Ови последњи наводи потврђени су 1993. године, када су приликом копања топловода за зграду Скупштине пронађени делови некрополе са 13 гробова, који припадају времену из друге половине другог века пре нове ере. С обзиром да је 6. јануара 1929. године краљ Александар завео Шестојануарску диктатуру и распустио парламент, потребе за изградњом парламента је било све мање.

Трећа фазе извођења Скупштине уследила је након смрти краља Александра, 1934. године, од пролећа 1935. године. За мање од две године изградња је била приведена крају и Палата Народне скупштине је свечано освећена 18. октобра 1936. године у присуству краља Петра ИИ Карађорђевића. Сутрадан је одржана и прва седница у новом здању, и то последња седница старог сазива. Два дана касније, 21. октобра 1936. године, одржана је у прва седница Народне скупштине Краљевине Југославије уз присуство свих чланова тадашње Владе Милана Стојадиновића.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".