Извор:Фото: Петар Милошевић/Профимедиа
ПЛАСТИЧНЕ, ПАМУЧНЕ, ПАПИРНЕ? Које кесе је најбоље користити
06.01.2023.
09:05
БОРБА против једнократне пластике је одавно у току широм света, па је чак и Србија донела прописе који се тичу смањења настанка ове врсте отпада: примера ради, од пре неколико година у продавницама се наплаћују пластичне кесе.
Ипак, одређени потрошачи остали су без обзира верни пластици, ретки узимају папирне кесе, а одређени број потрошача бира памучне цегере. Док је код неких пресудио економски фактор и транзицијом на вишекратне торбе штеде новац, други то практикују од раније имајући у виду штету коју пластични артикли причињавају нашој планети - они не желе да виде кесе од пластике како вијоре на грани дрвета, свесни су растућег изазова званог микропластика и теже да минимизују своју улогу у глобалном загревању.
Упркос томе што њихов избор делује као најоправданији у контексту заштите природе, слика је нешто компликованија: ево шта треба да знате пре него што одговорите касирки на питање "Треба ли вам кеса?".
Пластичне кесе
Пластичне кесе доживеле су "бум!" осамдесетих година прошлог века, те сада човечанство на годишњем нивоу искористи чак 500 милијарди. Њихова рециклажа је тежак и скуп процес што значи да највећи број завршава на депонијама или у нашем окружењу где се разлажу стотинама година.
BloombergAdria.com
Под утицајем сунца, пластика се распада на ситне токсичне честице које загађују ваздух, воду и тло, а када их прогутају животиње, доспевају и у ланац исхране - стога не чуди да су пластични фрагменти пронађени и у организму човека.
Штавише, кесе од пластике могу бити смртоносне за морска створења попут корњача које се у њих запетљају и због тога удаве, али и за птице зато што конзумација пластичног отпада доводи до зачепљења њихових дигестивних система и спорог изгладњивања.
Иако се кесе од пластике производе од нафте, одређена истраживања упућују на то да ослобађају мање угљен-диоксида, као и да се генерише мање отпада у односу на производњу папирних кеса и памучних цегера.
Међутим, ови налази нису узимали у обзир последице које би затрпавање ђубретом могло да проузрокује, већ искључиво важе уз претпоставку да се пластичне кесе рециклирају или пренамене.
Напослетку, не треба заборавити да су научници тек кренули да истражују како микропластика утиче на животињске врсте, наше здравље и животну средину - пластика је, све у свему, одлука коју је врло тешко оправдати.
Папирне кесе
Папирне кесе у појединим аспектима одрживости перформирају боље од своје конкуренције - пластике: лакше се рециклирају (додуше, не у бесконачност као алуминијум), а понеке варијанте је могуће чак компостирати.
Али за њихову производњу треба четири пута више енергије. Поврх тога, токсичне хемикалије које се користе у фабрикама папирних кеса загађују ваздух и воду - процењује се да кесе од папира испуштају 70 одсто више полутаната ваздуха у поређењу са кесама од пластике и чак 50 пута више полутаната воде.
Како кажу различите анализе, да би добре стране надјачале оне лоше, потребно је да једну папирну кесу употребите између три и четрдесет три пута. То може бити изазован задатак с обзиром на њену мању издржљивост - уосталом, колико пута су вам намирнице поиспадале из папирне кесе зато што је сквасила киша? Зато обратите пажњу и папирне кесе користите пажљиво, са посебним трудом посвећеним њиховој поновној употреби.
Памучни цегери
Једна студија коју је 2018. израдило Министарство животне средине и хране у Данској, показала је да наводно памучни цегер - који важи за зелену алтернативу кесама - треба искористити преко 7 хиљада пута како би се неутралисао његов негативан еколошки утицај, а чак 20 хиљада пута уколико је направљен од органског памука. Као индикатори коришћени су оштећење озона, загађење ваздуха, загађење воде, климатске промене и слично.
Међутим, резултати из Данске су били предмет дебата, делимично због тога што се различити индикатори једнако вреднују, уместо да се рангирају према приоритетима, и иако су били медијски пропраћени, срећом нису урушили статус памучних цегера у јавности.
Наиме, многе касније студије дошле су до неупоредиво мањих бројки, а чак и сама данска студија помиње нешто слично када се у обзир узме само допринос памучног цегера климатским променама. Тада ћете из "еколошког дуга" изаћи након што га искористите 52 (обичан), односно 149 пута (органски), тврде Данци, а то одговара отприлике и ономе што наводи Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП): од 50 до 150 употреба како би ваша одлука била климатски одржива.
Велики проблем је што чак и у еко-настојањима потпадамо у замку бесомучног конзумеризма - памучне цегере неретко добијамо као поклон на догађајима одрживих брендова, сами купујемо оне чији принт осликава нашу личност или добијамо уз донацију некој иницијативи. Па тако многи од нас имају штек од неколико памучних цегера за којима готово никада не посегнемо.
Због свега тога, прича се не завршава одлуком о материјалу. На основу досадашњих сазнања, није довољно само напустити пластику, већ и променити навике и окренути се вишекратној употреби, било да се одлучите за папирне кесе, памучне или нешто треће. То је најбољи начин да, кроз ту једну малу, свакодневну микроодлуку, допринесете смањењу отпада и свеопштег загађења.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".