ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД 1968: Експлозија у београдском биоскопу

У овом терористичком нападу 13. јула 1968. погинула је једна особа, а 76 њих је повређено. Најтеже студенткиња Магдалена Новаковић која је остала без обе ноге. 

Крвава вечерња пројекција

Те вечери публика је дошла да погледа крими филм "Рифифи у Панами". Са пажњом су пратили радњу када је, тачно у 21:05 часова, дошло до екплозије. На лицу места погинуо је Саво Чучуревић док је међу повређеним и престрашеним гледаоцима завладала паника.

У први мах никоме није било јасно шта се заправо догодило. Убрзо је било јасно да се радило о планираном нападу, али органи реда нису знали ко стоји иза свега.

Заправо, темпирану експлозивну направу поставио је Миљенко Хркач, тада још малолетни тесар из места Мокро у Хрватској. У склапању паклене машине помогао му је Анте Пенавић, а обојица су, као чланови ратоборне емигрантске организације Хрватско револуционарно братство (ХРБ) из Штутгарта, напад извели како би "уништили СФРЈ и обновили Хрватску као независну државу" за шта се ова организација залагала.

Охрабрени успехом терористичког акта, Хркач и Пенавић се два месеца касније поново враћају у Београд. Овога пута бомбу су поставили у гардероби на железничкој станици, а у овом нападу рањено је 14 особа.

Истрага и потрага за терористима

Службе безбедности преврнуле су сваки камен тражећи одговорне. Саслушани су припадници усташке емиграције и име Миљенка Хркача се појавило. Осумњичени је ухапшен октобра 1969, а клупко завере је почело да се одмотава.

Утврђено је како се Хркач, годину дана раније, управо преко свог саучесника Пенавића, повезао са ХРБ. Одмах је послат на обуку у једном старом бункеру код Марибора где је прошао кроз брзи курс руковања бомбама. Потом је пребачен у Штутгарт где је завршио обуку за диверзанте.

Послати на задатак

Након дрила Хркач и Пенавић бивају послати на мисију у Београд. Стечено знање применили су за прављење темпиране бомбе са сатним механизмом и челичним глерима.

Кобног дана, последње припреме терористи обављају у парку код хотела "Москва". Бомбу повезују са батеријама и окидачем, а потом Хркач улази у биоскоп, поставља је између седишта и наслона на седиште број 16, а затим мирно седи и гледа филм.

Тачно у 21х Хркач напушта биоскоп "20. октобар", а неколико минута касније салом се проломила детонација.

Терористички двојац, користећи насталу панику, одмах напушта земљу. Како је Хркач касније признао, неколико недеља касније поднео је извештај Ивану и Нику Ковачићу, лидерима ХРБ, а за извршени напад добио је 2.500 немачких марака.

У међувремену он и Пенавић добијају нови задатак, па се враћају у Београд са пет мина.

Сутрадан, један сат иза поноћи, у паркићу поред саме железничке станице, према опробаном рецепту њих двојица, повезују паклену направу направљену од три мине, са сатним механизмом и крију је у једној торби. Пенавић торбу потом узима, односи у гардеробу на станици и оставља, а затим обојица одлазе у Земун.

Поново је експлозија затресла Београд. Срећном, овог пута нико није погинуо.

Након овог напада истражни органи убрзо хапсе осумњичене, а потом је уследило суђење.

Најтежа казна 

После трећег суђења у децембру 1975. које је трајало четири дана. Правоснажна смртна пресуда је објављена 23. децембра у четири сата ујутру, Хркач је стрељан у кругу Централног затвора у Београду.

Ни један медији није објавио вест о извршењу ове смртне пресуде.

(Иван Радојичић)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".