ОВО ЈЕ ИМОВИНА САШЕ ПОПОВИЋА: Ево чиме је обезбедио породицу

Новац који је зарадио као челник "Гранд продукције" уложио је у грађевинарство.

У комплексу луксузних станова на Бежанијској коси које продаје, налазе се и квадрати за његову децу, ћерку Александру и сина његове супруге Сузане, којег је прихватио као свог.

- Задовољан сам, приватно јер моја породица и ја немамо никаквих проблема, лепо живимо и слажемо се. Што се посла тиче, имамо добру сезону у “Гранду” и све функционише фантастично. Поред тога, једним делом сам инвеститор на Бежанијској коси за луксузни комплекс.

Како сте се одлучили на тај пословни потез?

- Сасвим случајно. Када смо Брена и ја продали “Гранд”, размишљали смо где да уложимо новац. Нисам желео да те паре износим у иностранство. Појавио се плац баш преко пута моје куће и са мојим добрим пријатељем Остојом направио сам фирму и кренули смо са градњом. Задовољан сам како све тече.

Да ли су Сузана и деца добили станове?

- Сузана је у кући са мном. Ћерки и сину смо купили станове, локале, и гаражна места и обезбедили смо их. Важно нам је да будемо близу. Пошто сам пензионер, да ме неко обилази под старе дане, а и ми да будемо близу њих, даће Бог и унуци да дођу.

Да ли су деца изразила жељу за још неким поклонима?

- Нису. Опремили смо им и станове, то им је најлепши новогодишњи поклон. Заиста су скромни, нису ни ово тражили, то је била Сузанина и моја жеља.

Гајите посебну страст према аутомобилима. Кажу да имате најскупљи возни парк на естради.

- Волим аутомобиле, не волим тиме да се хвалим. Шта ми је остало још 15 година живота, да возим још мало. Неки кажу да имам још два лизинга и готов сам.

Како је изгледао период када сте изгубили сав новац и живели у гарсоњери?

- Узмем тако 20.000 марака, које сам сваког месеца улагао код Дафине, и развучем их као карте пред Бреном и другим колегама, и кажем: “Не знам да ли сте ви нешто радили, али ја сам се тако намучио”, и то је тако било девет месеци. А онда је преко ноћи све нестало. Банка се затворила и нисам имао приступ ничему. Без иједне једине марке сам остао. Изнајмио сам гарсоњеру од 12 квадрата. Имао сам само гардеробу, патике, ципеле, одела, после једно годину дана ми је неко обио стан и само ми је остала пиџама на кревету. Тада сам пао у једну врсту депресије, прво сам се обратио Брени, а она није хтела да ми помогне јер сам их завитлавао. Био сам музички уредник и почео сам да компонујем песме за све певаче и почеле су паре да стижу. Четири године сам био у гарсоњери и онда сам нашао кућу на Бежанији, али сам имао половину новца од суме коју су тражили, и Брена и Боба су ми купили ту кућу. Вратио сам им другу половину када смо отворили “Гранд”. Све се преживи. Имао сам веру у себе јер сам имао занат, имао сам хармонику.

(Блиц)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".