КАКО СЕ ЗВАО ЗЛАТИБОР? Планина некада носила друго име

Све до половине 19. века простор данашњег Златибора носио је назив Рујно (по цвету Руј) и административно је припадао Рујанској кнежини. Тек од половине прошлог века назив Рујно у званичним списима замењује назив Златибор.

О томе како је Златибор понео „златно“ име постоје три легенде, пише на сајту ТО Златибор.

Како је Златибор добио име

Сматра се да је планина добила име посебној и веома реткој врсти белог бора који у једном делу године уместо зелених, има четине златно жуте боје. Да није реч само о легенди, доказује чињеница да је овај бор заиста пронађен је у златиборском селу Негбина. Ботанички је испитан и признат као посебна врста, латинског назива Пинус силвестрис Вариегата Златиборица.

Заљубљеници у златиборску природу покушали су да пресађивањем заштите овај симбол Златибора од изумирања, па знатижељни посетиоци овај посебан „златни бор“ данас могу видети у дворишту испред Туристичке организације на Златибору и у дворишту библиотеке у Чајетини.

Друга прича каже да је Златибор назван по богатству борове шуме, која је досељеницима из Црне Горе и Херцеговине била главни извор прихода. Користили су ово дрво за грађу, али су од њега правили катран и луч, које су продавали у Шумадији и Далмацији, и пошто им је био главни, а неретко и једини извор прихода, имали су обичај да кажу како је бор злата вредан. „Златан је то бор!“, говорили су.

Треће предање каже да је име добио по суватима (пашњацима) који с јесени добијају жуту боју, боју злата. Комбинација златне траве прошаране боровима, можда је допринела да ова планина понесе име Златибор.

Лековита рујевина

И данас се део Златибора зове Рујно по грму који на јесен добија дивну црвену боју. У питању је руј или рујевина (Цотинус цоггyгриа), веома лековита и корисна биљка.

Некада се рујевина користила за фарбање вуне у црвену боју. У фитотерапији користе се лист који се сакупља у мају и јуну када биљка цвета и кора и стабло рујевине које се сакупљају од краја новембра до фебруара.

Рујевина је танинска биљка (садржи више од 20% танина) и користи се за заустављање пролива, испирање рана, против прекомерног знојења и заустављање крварења. Чај од рујевине користи се за испирање уста као добро биљно средство за јачање десни и против парадонтозе. У народу, рујевина се користи као проверени лек за бубрежне болести и уринарне инфекције. Посебно добро делује на ешерихију коли.

Познато је и то да је рујевина један од најмоћнијих природних антибиотика, помаже против свих врста бактеријских инфекција и запаљења. У ту сврху обично се меша са враниловом травом и ртањским чајем.

Рујевину не треба мешати са киселим рујем (Рхус тyпхина) такође лековитим дрветом које се често сади по двориштима и парковима, напомиње Снага биља.

(ЛепотеСрбије)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".