БЕОГРАЂАНИ У СТРАХУ ОД "УЉЕЗА": Животиње на чудним местима

У последње време виђено је више таквих уљеза, на првом месту дивљих свиња чије је главно станиште у престоници на Великом ратном острву и на левој обали Дунава, али није реткост видети их на Новом Београду или како шетају Земунским кејом. Иако тешке и до 200 килограма, одлични су пливачи и није им проблем да у потрази за храном стигну до друге обале.

Тако у "Ветерину Београд" већ недељама стижу пријаве узнемирених грађана, међутим, да у сусрету са дивљим свињама не треба паничити потврђује др Марко Ристанић асистент Катедре за биологију Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду.

Иако би многи рекли да су застрашујућег изгледа, дивља свиња неће без разлога напасти човека, а савет стручњака је да се животиња не узнемирава и да се локација где је виђена пријави "Ветерини Београд".

- Пре свега, треба имати у виду да смо ми ти који се налазе на њиховој територији. Природно станиште дивљих свиња на нашем поднебљу превасходно су шумовита и мочварна подручја, као и простори који су делимично заклоњени дрвећем, затим њиве где дивље свиње могу да рију у потрази за храном испољавајући физиолошки облик понашања. Управо је Нови Београд до којег сада препливавају, до пре педесетак година био мочварни терен са којег смо их потиснули, инвадирајући им природно станиште - истиче Ристанић.

Стручњак наводи да се услед урбанизације руралних подручја смањило и природно станиште дивљих свиња, те да су ове животиње принуђене да трагају за храном тамо где је иначе не би тражиле.

- У овом делу Србије, дивље свиње практично немају природних непријатеља, те се налазе на врху ланца исхране, што им омогућава и веома успешну репродукцију. Дивље свиње се паре у периоду новембар-фебруар, а у вези са тим, доста младих мужјака, који су у репродуктивном смислу у инфериорном положају у односу на старије вепрове, у потрази за женкама прелазе велике раздаљине, те је и ово разлог зашто их често виђамо у претходном периоду - објашњава саговорник.

Према његовим речима, вепрови су далеко мање опасни од женки са младунцима које слове за брижне мајке и које су веома заштитнички настројене.

- Женке са младунцима се појављују с почетка пролећа, ипак, не треба бити у страху јер због свог заштитничког понашања своје младунце држе далеко од очију потенцијалних предатора, у овом случају људи. Свакако, уколико уочимо било коју јединку ове врсте, најбоље је контактирати ЈКП Ветерина Београд, обавестити их о локацији на којима су виђене и препустити професионалцима да изврше безбедно хватање и транспорт ових животиња - наводи Ристанић.

Које болести могу да пренесу?

Када су у питању болести које ове животиње могу да пренесу, стручњак истиче да у погледу зооноза, односно болести које човек може да добије од болесних или наизглед здравих животиња, такође нема места за стрепњу и бојазан.

- Највећа претња у зоонотском погледу је трихинелоза која се јавља код људи који су у исхрани користили месо и месне прерађевине пореклом од заражене дивље свиње, међутим због тога постоје законом обавезни дијагностички протоколи којих се ловци у нашој земљи веома ревносно придржавају. Међутим, ово није контагиозна болест и не требамо се плашити да ће је дивље свиње које су виђане по Новом Београду пренети евентуалним контактом на људе. С друге стране, горући здравствени проблем, како домаћих, тако и дивљих свиња са којим се бори ветеринарска струка је афричка куга свиња, али од ње не обољевају људи, него искључиво свиње, тако да ово вирусно обољење не представља опасност по људе и друге врсте животиња - наглашава др Ристанић.

Змије излазе из периода мировања

Међутим, дивље свиње нису једине животиње којих се грађани прибојавају, а како ће нам изгледа пролеће ове године поранити, као и сваке године доласком топлих пролећних дана, многи стрепе од змија које излазе из својих зимских скровишта те крећу у потрагу за храном и партнером. Змије су претеклих година у највећем броју случајева уочене у згарадама на Дорћолу, али појављивале су се и осталим деловима града.

Да разлога за страх ни у овом случају нема, потврђује стручњак који наглашава да су змије на које су грађани претходних година у урбаним подручјима наилазили, неотровне, безопасне и у већини случајева беже од људи.

- На ширем подручју Београда и уопште овог поднебља нема отровних змија, а готово сам сигуран да у Београду није забележен ниједан случај уједа змије. Срећу се смукови или белоушке које су апсолутно безопасне и неотровне и у пракси се ретко сусрет завршава нападом на човека, па ако је не дирамо може само да нас уплаши. Уз то, змије осећају вибрације када им се приближавате и то им је довољан сигнал да се склоне. Ипак, виђамо их у пролећним и летњим месецима како се 'сунчају', јер гмизавци, у које убрајајмо и змије, су хладнокрвне животиње које немају сталну телесну температуру, што значи да им температура тела зависи од спољашње. Управо у пролећном периоду када крећу више спољашње температуре, змије излазе на сунце из периода зимског мировања - закључује саговорник.

(Мондо)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".