НИЈЕ ЗНАО ДА ЈЕ ИМА Србин после 32 лета први пут упознао кћи

Кад смо се после 32 године први пут срели моја ћерка и ја били смо два најближа сродника која нису могла ни да се загрле. Нисам могао да подигнем руке и загрлим жену који први пут упознајем, а њој је исто било неугодно да ми пружи руке.

Овако почиње причу Србин (67) који дуги низ година живи и ради у Америци.

Да живот пише романе, доказује и његова прича, а открива да је још у раним двадесетим постао отац, али да то није знао. Тада је убрзо и напусто Србију те су се путеви њега и тадашње бивше девојке разлишли. Ипак, не сасвим, јер је прошлост после много година закуцала на врата.

Док се присећа своје младости, каже да ништа није погрешио, али признаје да не зна ни сам како би поступио да му је тада речено да ће постати отац. У то време упознао је девојку са којом је убрзо отпочео везу. Све је било идеално до момента кад је одлучила да са њим прекине сваки контакт и оде с другим момком. Каже, то га тада није повредило, јер је веза била необавезна.

- После раскида прошло је отприлке годину дана и по до две, када сам отишао. Било је то време кад су наши људи бежали куд који - присећа се мушкарац у исповести за "Блиц".

Док је паковао кофере, отишао из Србије, почео да ради и зарађује и касније се оженио и створио породицу, није ни слутио да у Србији има дете.

- После 30 и више година каже мени мој рођак преко скајпа да има нешто да ми исприча. Долазила нека млада жена у нашу фамилијарну кућу и тражила мене, али су јој рекли да не долазим тако често. Тада је поручила да би било добро да се чујемо, али није рекла разлог, а нити је рекла ко је. На то сам и заборавио, рекох добро, сигурно је нешто око посла, јер ме земљаци годинама уназад питају како је овамо и како да дођу, па сам неким рођацима и помогао. Прошло је можда два месеца и та иста жена је поново дошла у моју родну кућу и инсистирала да добије мој контакт - објашњава тренутак кад је клупко почело да се одмотава.

ПРВИ ПОЗИВ И ШОК ПРИЗНАЊЕ

Како каже, њега је рођак опет контактирао и објаснио да је жена упорна да добије контакт са њим ни не слутећи о чему се ради. Дао је своју скајп адресу и поручио у које време га може назвати како би сазнао о чему се ради. Како даље објашњава са кнедлом у грлу, тог дана није ни слутио да ће му тај позив заувек променити живот.

Било је лето, присећа се мушкарац, обављао је радове у радионици, али је понео са собом лаптоп очекујући позив.

- Видео сам слику и име жене, али нисам ништа ни осећао ни слутио. Јавио сам се и тада се отворила и моја камера па је видела и она мене. Рекох јој: "добар дан" и "тражите ме?" Она каже: "да, али не знам одакле да кренем". Већ је почела језа да ме обузима, рекох: "шта је сада?" Али она пресекла ту. Каже: "најбоље да не околишем. Да ли сте се ви некада забављали с мојом мајком?", (изговорила је име мајке). Рекох: "Чекајте да размислим. Причамо о нечему што је било пре 30 година". Кренемо да причамо даље и ја се наравно сетим њене мајке. Када сам рекао, да, били смо у вези, али смо се растали, она се после удала, чуо сам. А она мени каже: "Мајка ми је у неком периоду живота признала за вас и рекла да сте ви мој отац. Годинама сам се мучила с тим па сам решила да вас потражим и да видим да ли је то тако". Стајао сам збуњено и веровали или не нисам знао ни шта да кажем нити шта да питам - присећа се свог првог разговора са ћерком.

БИО ЈЕ ЗБУЊЕН

Како каже, објаснио је да мора да понови све то и да се сећа да је имао необавезну везу са том девојком, али да је решила да раскине везу и да је он то прихватио.

- Тада је почела да плаче, а ја сам био збуњен. Није да нисам помислио да ми неко нешто подмеће, али с друге стране, жена је деловала искрено. Рекла је да не тражи ништа осим да се упознамо и да олакша себи ту обавезу да се јави оцу и испуни мајци жељу. Нисам имао снаге да слушам даље. Договорили смо се да се чујемо сутра поново у исто време да и ја средим мисли - наставља причу.

Шок и неверица. Најпре је покушао да се присети свих детаља, али све је деловало као кроз маглу.

- Нисам могао ништа да радим, седео сам, размишљао и одлучио да све испричам својој супрузи и да ме посаветује. Знате, то није лак моменат. Прво што не знам јел то тачно, друго, та девојка је мене оставила, а и веза нам је, колико се сећам, била необавезна. Знам да се удала после, а шта је и како било нити сам се распитивао, нити било шта. Нисам могао сам да се носим с тим, морао сам некога да укључим у све то. Рекао сам: "Не знам колико је све ово истина што сам данас чуо, али мораш да ми верујеш и мораш да знаш да нисам имао појма. Молим те да ми помогнеш". Тада сам кренуо редом како се дешавало. Није јој било право, али је рекла да прво проверим да није нека превара - прича сећајући се можда најтежег момента у животу.

ДРУГИ ПОЗИВ

Како је поделио све што се десило са супругом, замолио ју је да буде присутна њиховом следећем разговору како би му била подршка и помогла да кроз ово прођу исправно и трезвено.

- Одбила је јер је била вероватно љута на мене. С једне стране, болело ме је што повређујем своју породицу, а са друге имам тај терет који морам скинути с врата. Укључила се опет девојка у договорено време. Отворили смо тему, копали по прошлости и она је искрено рекла да не тражи ништа од мене, него да сазна ко сам, шта сам, како изгледам. Почео сам да је посматрам и не знам да ли је то била сугестија, али чинило ми се да сам препознао неке своје црте. Договорили смо се да се видимо када дођем у Србију, оставила ми је свој број, записао сам и после тога није више звала - прича саговорник.

Почео је да припрема породицу, жени је рекао да неће доносити никакве закључке док се не виде уживо, а можда и обаве ДНК тест. Испричао је породици да се од њега ништа не захтева осим да се упознају и поразговарају.

- Све је то велики стрес. После тога сам имао и здравствене проблеме и ништа ту није било исто. Жена ме је после неког времена подржала, деца су већ своји људи и имају своје животе па су рекли да ја то решим сам и одлучим. Они су самостални, одрастали у неком другачијем свету од оног нашег, као да то није био њихов посао. Био сам изгубљен и осећао сам се чудно, као да сам изгубио радост живота - прича саговорник.

СУСРЕТ ПОСЛЕ ОСАМ МЕСЕЦИ

Након што је прошло осам месеци, одлучио је да крене пут Србије и родног града. Позвао је пријатеља у Србији, рођака коме је у међувремену испричао шта се догодило и који је имао задатак да се детаљније распита о тој породици.

- Када сам стигао, мало одморио, позвао сам је на број који ми је дала. Прво се изненадила кад ме је чула, а после ми је тек рекла да је помислила да се нећу јавити. Договорили смо се да се видимо, дала ми је адресу и ја сам кренуо тамо. Био сам потпуно збуњен, шта да понесем, шта да купим, како да кренем?! То је ситуација у којој заиста не знате шта да радите - прича и наставља:

- Отворила је врата, а тамо је била она, деца, муж. Гледао сам у њу, гледала је она у мене. Исте очи, иста уста, нос, и иста осећања. Било ми је непријатно да грлим жену који видим први пут, а њој је такође било неугодно, па није знала шта с рукама па је рекла "изволите" и показала да кренем десно низ ходник. Поздравио сам њеног мужа, а деца су стајала и гледала у мене. Е тад сам се сломио. То ми је можда било најтеже јер сам у тој деци препознао обрисе своје деце - присећа се најдирљивијег момента.

НИЈЕ ИМАО ДИЛЕМУ ДА ЈЕ ЊЕГОВА ЋЕРКА

Ручак, пријатан разговор, деца раздрагана, све је деловало као да су одувек били заједно. Ипак, дистанца је постојала између оца и ћерке, коју нису могли или нису желели да руше.

- Нисам имао дилему да је она моје дете. Рекла је да је захвална што сам јој веровао и што сам дошао и поновила да не очекује нити тражи ишта од мене. За ДНК је рекла да је непотребан да је њој све јасно, а ја сам се сложио. Разговарали смо о неким стварима о којима не бих да детаљишем. Када сам кренуо, схватио сам да се ми нисмо ни загрлили, али ни упознали, само једна празнина - прича мушкарац.

С тугом у гласу и потпуно искрено каже да је којим случајем знао да има дете, не би је запоставио, а касно сазнање само га је сломило, па не зна ни сам шта да каже, јел то добро или није.

- Чујемо се с времена на време. Честитамо сваки празник. Моја деца не посећују Србију, али су се видели путем интернета. Од кад знам за њих дарујем их поклонима за празнике и рођендане, али нисмо успели да развијемо дубљи однос - каже човек, који ће, како подвлачи, до краја живота осећати празнину за коју није ни знао да се годинама ствара.