ЧЕКАЛИ МЕ ДА МЕ ИШУТИРАЈУ: ЈК се сломила, побегла од срамоте

Она се на овај потез одлучила након што је Зејна Муркић у медијима открила кроз шта је све пролазила у животу и школи и то само због тога што је, како је навела, ромске националности.

Карлеушино потресно писмо преносимо у целости:

- Ових дана сви сте могли у медијима да прочитате исповест ултраталентоване певачице Зејне, која је јавно испричала кроз какву тортуру и дискриминацију је пролазила у школи зато што је ромске националности. Оно што ме је заинтригирало код њеног потеза јесте да је то први пут да нека јавна личност јавно прича о расизму у Србији. Ми у музичкој индустрији имамо пуно Рома али никада нико од њих није јавно причао о расизму и дискриминацији. Зашто? Па ево зашто. Зато што је то у Србији, на Балкану и у свету - сасвим нормална појава. Роми се сусрећу са спутавањем и неправдом од првог минута свог рођења, свуда.

Зашто сам почела ову причу? Сетила сам се једног школског друга који се звао Сами Аслани. Ишао је са мном у први и други разред основне школе "Иван Гундулић". Био је много ситнији од све деце, изузетно прљав, мусав, увек у истом браон џемперу и кад је хладно и кад је топло. У разреду је било нормално да се Сами малтретира и понижава. То је чак и њему било нормално јер се није бунио. Али је много смрдео па га силеџије из разреда нису ни много тукле. Више су волели да се иживљавају на аутистичном дечаку који се звао Ненад Керекеш. Ненад никад ништа не би рекао учитељици, сем кад ја не пријавим батине па после мене чекају у ходнику њих петорица да ме шутирају. Једино што сам ја била виша од свих дечака па ми није тешко падало да ухватим једног од силеџија и обришем под са њим а други се разбеже.

BloombergAdria.com

Вратићу се на Самија. Самију учитељица никада није хтела да помогне јер није пратио као друга деца, пола није ни разумео. Учитељица никада није рекла нама деци да Самија не смемо да тучемо или вређамо по расној основи. Никада нам није објаснила. Јер деца се уче. Ја сам само срцем осећала да је то што деца раде лоше, па сам остајала на великом одмору да Самију покажем како да попуни задатке и шта да заокружи. Сами је "хватао" и капирао невероватном брзином. Убрзо ми је Сами пренео вашке. Мени и целом одељењу. Јер сами се није купао - није имао где. Сами није имао адресу. Живео је испод моста. Сами није имао услове за живот а камоли да учи за сутра и уради домаћи. Сами је после школе ишао да скупља картон са породицом.

Сами је је био изузетно леп. Имао је велике очи и диван осмех са пуно за дивно чудо белих зубића. Дошао је и други разред, Сами се појавио у истом џемперу. Сви су га исмевали, имитирајући мајмуна. Сви смо се смејали, смејао се и Сами јер је навикао. Учитељица никада није реаговала, сем што је Самија полако, из прве клупе пребацила у последњу. Мали ситни, мршави и прљави дечак. Сами је за те две године колико је ишао у школу са нама, белом децом, прошао голготу. Сад када вратим филм, Сами је прошао пакао. Пуно пута ме је у животу заболео желудац јер сам се сећала ових ствари али нисам довољно помогла. Нисам могла и нисам знала. Била сам мала. У школи сам била и ја на тапету јер сам "сарађивала" са учитељицом и цинкарила кад муче Самија и Ненада. Први дан трећег разреда, сви смо били у школском дворишту али Сами се није појавио. Сами више никада није дошао у школу. Помислила сам тада да се Сами спасао. То је била моја мисао.

Прошло је од тог момента једно 15 година и десио се један догађај. Као када у филму наместе потресни сценарио.... Ја сам постала велика звезда. Возила сам се у свом тек купљеном кабрио двоседу по мом старом крају код Фонтане... Битна, спуштен кров, дуга плава коса, нова "Мечка" и јак стерео систем. Скрећем у Студентску улицу и правим грешку. Испред мене велика приколица пуна картона коју вуче мршави коњ. Да, коњ у сред блока. Коњ једва вуче и ја се нервирам због призора. На приколици седи пуно цигана. Намерно пишем ову реч сада јер је у том моменту то моја мисао. Мене је друштво научило да су они "грозни прљави Цигани". Нико ми није рекао другачије и ја сам искрена сада. Почињем да трубим. На гомили картона који се полако кретао, један од тих Цигана окреће главу и погледа ме. У том моменту ја сам препознала исте очи и исти осмех. Препознала сам Самија. Сцена као из филмова, ја идем полако иза коња... Не знам да ли је Сами повезао да је она девојчица која га је бранила у школи, иста ова персона која бахато свира у мерцедесу. Никада у животу се нисам осећала бедније и јадније. Тај поглед Самија Асланија никад нећу заборавити. Коњ је скренуо и ја сам прошла додавајући гас. Да побегнем од срамоте и истине. Да побегнем од момка коме је ово друштво згазило сваку шансу да напредује, коме је расизам уништио живот. Коме су предрасуде и дискриминација зауве затвориле сваки пут сем једног. Оног где немаш шансу или је изузетно мала.

BloombergAdria.com

У моје име, и у име свих нас, ја се теби Сами Аслани извињавам. Извињавам ти се што ниси имао исте шансе као ми и што смо ти ми као друштво убили детињство и исекли крила. Надам се да си добро Сами и да ћеш ово прочитати, знам да знаш да читаш, одлично си то радио у првом разреду док су сви други срицали. То сам била ја у тим глупим колима... - написала је ЈК на Инстаграму.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".